Himalajski glečeri mogli bi da izgube do 80 odsto svog leda do 2100. godine ukoliko temperature nastave da rastu, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodniog centra za integrirani razvoj planina (ICIMOD).
U izveštaju, u kome se istražuje uticaj klivfganistana na zapadu do Mjanmara na istoku, navodi se da su se glečeri u planinskom lancu Hindu Kuša i Himalaja topili 65 odsto brže u 2010-ima u odnosu na prethodnu deceniju, što ukazuje da više temperature već imaju uticaj, prenosi CNN.
Kako se navodi led i sneg u tom regionu napajaju 12 reka koje snabdevaju slatkom vodom dve milijarde ljudi u 16 zemalja, uključujući Kinu, Indiju i Pakistan, a na kraju će previše vode dovesti do premalo.
Ista grupa je 2019. objavila izveštaj u kojem je utvrđeno da bi čak i u najoptimističnijem slučaju, gde je prosečno globalno zagrevanje bilo ograničeno na 1,5 stepena iznad predindustrijskih temperatura, region izgubio najmanje jednu trećinu svojih glečera.
Ažurirani izvještaj grupe pokazuje da su se te projekcije od tada pogoršale, budući da se predviđa da će sa zagrevanjem od 1,5 do dva stepena, najviši planinski region na svetu izgubiti 30 do 50 odsto svog volumena do 2100. godine.
Ako svet pređe tri stepena zbog zagrevanja, glečeri u Nepalu i Butanu na istočnim Himalajima su u opasnosti da izgube 75 odsto svog leda, a za samo jedan stepen više, to se kreće i do 80 odsto, navodi se u izveštaju.
Svetska meteorološkaorganizacija predviđa se da će godišnja srednja globalna temperatura blizu površine za svaku godinu između 2023. i 2027. biti između 1,1 stepen i 1,8 stepeni Celzijusa viša od proseka 1850-1900.
Oko 240 miliona ljudi živi u regionu Hindu Kuš Himalaja, mnoge njihove kulture datiraju hiljadama godina unazad, a još 1,65 milijardi živi nizvodno. Brojne visokoplaninske zajednice zavise od glacijalnih voda za navodnjavanje useva i održavanje stoke, ali ubrzano otapanje bi preplavilo obradivo zemljište nizvodno praćeno periodima suše, navodi se u izvještaju.
Erozija glacijalnih padina povećava i verovatnoću od poplava, klizišta i lavina, povećavajući rizik za milione ljudi koji žive u planinskim zajednicama.
„Za njih je ovo dom, a njihova sredstva za život uglavnom zavise od poljoprivrede, stočarstva, turizma i lekovitog i aromatičnog bilja. Ono što smo shvatili radeći ovu procenu je da su svi oni vrlo, vrlo osjetljivi na male promene klimatskih i kriosferskih uslova u regionu“, izjavila je jedna od autora izveštaja, viši specijalista za život i migracije u ICIMOD-u Amina Maharjan.
Kako se navodi ugrožene su i jedinstvene biljne vrste, pre svega tropske i suptropske prašume, umerene četinarske šume i hladne pustinje.
Dodaje se da je 14 vrsta leptira već izumrlo sa brda Mure u Pakistanu, dok su endemske vrste žaba među najteže pogođenim klimatskim promenama jer imaju probleme s razmnožavanjem i razvojne deformacije.
Preuzmite android aplikaciju.
