Potpredsednica SAD i demokratski predsednički kandidat Kamala Haris izjavila je da će, ukoliko bude izabrana za predsednicu, podržati zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i nastavku evroatlantskih integracija, dok je bivši američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp obećao ekonomsku saradnju i jačanje bezbednosti u tom regionu.
Predstavnici izbornih štabova Haris i Trampa u pisanom odgovoru makedonskom servisu Glasa Amerike objasnili su stavove predsedničkih kandidata uoči izbora u SAD koji se održavaju danas.
„Haris je dosledno zagovarala unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije je suštinski interes američke nacionalne bezbednosti, što je jedan od razloga zbog čega je Haris u potpunosti posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija zemalja Zapadnog Balkana. NATO i EU počivaju na zajedničkim demokratskim vrednostima, uključujući jake, nezavisne i odgovorne institucije“, naveo je portparol izbornog štaba Kamale Haris u kratkom odgovoru na pitanje o budućoj politici demokrata prema Zapadnom Balkanu.
Američki predsednik Džozef Bajden je 2021. godine potpisao izvršnu naredbu kojom je predviđena blokada imovine i sprečavanje ulaska u SAD određenim osobama koje doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, za radnje koje, između ostalog, uključuju korupciju.
Iz Trampovog izbornog štaba su Glasu Amerike poslali nešto duži odgovor na pitanje o politici prema Zapadnom Balkanu.
Hristos Marafacos, potpredsednik Nacionalnog komiteta za različitost u Trampovom izbornom štabu navodi da će, ako republikanski kandidat ponovo bude izabran, njegova politika „naglašavati pragmatična partnerstva usmerena na stabilnost, ekonomske mogućnosti i borbu protiv korupcije“.
„Tramp razume da pravi mir dolazi od jakih, samodovoljnih država. Njegova administracija bi se fokusirala na jačanje ekonomske snage i bezbednosti balkanskih zemalja, omogućavajući im da se odupru korupciji i spoljnom pritisku. To znači podršku strateškim ekonomskim trgovinskim sporazumima i antikorupcijskim merama ne samo rečima, već kroz delotvorna partnerstva, deljenje resursa i obuku koja jača lokalne institucije“, naveo je Marafacos.
On tvrdi da je spoljna politika Bajdenove administracije na Balkanu „obeležena neradom, praznim obećanjima i nedostatkom posvećenosti istinskom razumevanju jedinstvenih izazova regiona“.
Marafacos je rekao da se, umesto sprovođenja značajnih ekonomskih inicijativa i inicijativa za razvoj u zemljama Zapadnog Balkana, Bajdenova administracija opredelila za pasivan pristup.
Tokom prvog Trampovog mandata, predstavnici Beograda i Prištine potpisali su Vašingtonski sporazum u septembru 2020. godine.
U posredovanju za postizanje dogovora učestvovao je tadašnji Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel.
Preuzmite android aplikaciju.
