Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon istakao je danas da su Srbi koji žive van matice veoma važan resurs za državu i da su projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba važni, jer učvršćuju veze dijaspore i matice.
Gujon je to rekao povodom konkursa za projekte koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u regionu, na koji mogu da se prijave Srbi koji žive u drugim državama Evrope i sveta, koji se se raspisuje danas.
Gujon je za RTS-a naveo da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da se sada umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sve završava uz pomoć nekoliko klikova.
„Jedan od prvih zadataka koji sam sebi dao kada sam direktor uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je bio taj da u potpunosti to digitalizujemo i posle šest meseci intezivnog rada sa svojim saradnicima u tome smo uspeli“, navodi Gujon.
Kako kaže, opšti cilj konkursa je podsticanje stvaralaštva i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta, u regionu i dijaspori.
Pored očuvanja kulturnog identiteta, ističe, važno je ekonomsko povezivanje dijaspore i matice i zato će biti organizovani poslovni forumi za naše privrednike iz rasejanja na kojima bi bili predstavljeni konkretni investicioni projekti.
„Mi želimo da naši ljudi u dijaspori koji su uspešni, koji su privrednici imaju mogućnost da ulažu svoj novac u konkretne projekte u Srbiji. Trenutno se razvija mnogo projekata, poslovna klima je dobra, mnogo bolja nego što je bila i mislim da treba sada da iskoristimo tu priliku da ponudimo našim ludima konkretne projekte“, objasnio je Gujon.
Naveo je da će zato u saradnji sa Privrednom komorom Srbije biti organizovani poslovni forumi, na početku u tri države – Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, a da će, ako se to pokaže kao uspešno, forumi biti prošireni i na druge države.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, ističe da organizacija „Solidarnost za Kosovo i Metohiju“ i dalje radi iako je njemu zabranjen ulazak u južnu srpsku pokrajnu.
„Ovog leta smo uložili više od 133.000 evra u četiri poljoprivredna projekta u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom i narodnim kuhinjama. U pitanju su plastenici, novi pogon za proizvodnju voćnih sokova, proširivanje postojećih farmi koje smo izgradili i finansirali prethodnih godina“, naveo je Gujon.
On je istakao da ljudi na KiM nisu socijalni slučajevi već vredni ljudi koji žele da rade i da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći, i žele da ostanu da žive na svojim ognjištima.
