Tokom letnjih meseci povećana je aktivnost ljudi u planinama, a da bi boravak bio bezbedan iz Gorske službe spasavanja (GSS) savetuju da pre odlaska istraže željenu lokaciju, kako bi bili sigurni da su spremni da se popnu na određenu planinu, a idealno bi bilo da na planinarenje idu u društvu, a ne sami.
Spasilac Gorske službe spasavanja Dimitrije Ostojić za Tanjug je naveo da se savetuje da oni koji idu na planinarenje uvek jave nekome gde su se uputili, da ponesu napunjen telefon, kao i da imaju šešir ili kačket kako bi se zaštitili od sunčanice.
„Ukoliko idu na visoku planinu poput Stare planine i Rtnja potrebno je da ponesu odeću za malo hladnije uslove nego što su trenutno, jer tokom popodneva temperatura značajno padne u odnosu na temperaturu u većim gradovima. Koristan savet je da ljudi imaju osnovni set prve pomoći kako bi mogli da odreaguju u slučaju nezgode“, rekao je on.
Ostojić navodi i da je svaka planina opasna na svoj način, ali da je na Fruškoj gori zabeležen najveći broj povreda, iako je jedna od manjih.
Dodao je da iako zimi ima mnogo više objektivnih opasnosti koje mogu da ugroze planinare i šetače, najveći broj povreda se dogodi tokom letnjih meseci, jer ljudi tada najviše odlaze na planine.
Ostojić navodi i da tokom godine Gorska služba spasavanja izlazi često na teren, a da se najviše interveniše na planinama na kojima su aktivna skijališta.
„Svakog meseca imamo desetak ili više desetina intervencija što gubljenja, što pomoći povređenim ljudima na planini“, rekao je Ostojić.
Ostojić objašnjava da je potrebno da ljudi koji odlaze na planinarenje imaju upisan broj telefona Gorske službe spasavanja – 062 46 46 46 i da ih kontaktiraju u slučaju nezgoda na terenu, a ekipa koja je najbliža će doći u najkraćem roku.
„Gorska služba spasavanja praktično pokriva sve delove zemlje i potrebno je oko sat vremena da se stigne na teren, u zavisnosti od tačne lokacije i pristupačnosti terena“, objasnio je Ostojić.
Preuzmite android aplikaciju.
