Министарка здравља Даница Грујичић изјавила је данас да ће се радити нова зграда на Бежанијској коси, поред болнице, која ће имати већу површину од садашње зграде породилишта „Народни фронт“ где ће младе породиље имати услове какве треба да имају.
„У плану је да се релативно брзо ради реконструкција Гинеколошко-акушерске клинике у Нишу, јер та зграда није одавно обнављана. Тамо се сви труде и све је чисто и уредно, али је потребно да и та зграда буде у складу са стандардима 21. века“, рекла је Грујичић гостујући на ТВ Пинк.
Додала је да је обишла и болницу у Крушевцу и да тамо свака соба има своје купатило, али да и тамо можда треба нешто да се промени.
„Негде има пуно улагања, негде имамо изградња нове гинеколошко-акушерске клинике, а негде ће само бити, да кажем, шминкање. Идеја је дошла од председника државе, а морам да похвалим и невладине организације које су сигнилизирале да мора да се промени однос према трудницама, да се направе бољи услови. Остаје на држави да и даље нађе начин да стимулише младе жене да рађају“, рекла је министарка здравља.
Додала је да је потребно дати већи број специјализација из анестезије, а говорећи о трудницама и ситуацијама са којима се срећу у здравственом систему, Грујичић је казала да то није размаженост већ да је врло индивидулано ко како доживљава трудноћу, као и праг бола који може да поднесе.
„Психички смо различити. Нешто што неко доживи као најнормалнију физиолошку ствар као што је трудноћа и порођај, неко други доживи као да је буквално болестан“, рекла је Грујичић и додала да је потребан индивидуалан приступ свакој жени због чега је како је нагласила дошло време да се у домове здравља запосле психолози.
Истакла је да је ментално здравље веома важно и да су и лекари у примарној здравственој заштити уочили неопходност увођења психолога у додомове здравља.
„Оно што је добро када су труднице у питању јесте да постије саветовалишта и ја топло препоручујем свима њима да се припреме за тај акт порођаја“, рекла је Грујичић.
Додала је да је епидурална анестезија један од начина да се не трпи бол при порођају и да се она даје о трошку фонда, односно да је бесплатна.
Грујичић је истакла како је потребан већи број вртића и јаслица да се младим мајкама олакша функционисање.
„Морамо запошљавати младе жене, стимулисати их и да рађају и да граде каријеру. Оне имају право да буду господари свог живота „, рекла је Грујичић.
Додала је да се менталном здрављу се у целом свету после ковида посвећује велика пажња и да је то потребно урадити и код нас.
„Морамо и психијатрисјке клинике довести у такво стање да се поносимо њима. То је други аспект. Морамо обновити Авалу која припада Клиници за психијатрију КЦ Србије, обновити Падинску скелу. Обићићу и Топоницу и Вршац, све те установе где су смештени психијатријски пацијенти. Мислим да ти пацијенти морају да имају адекватне услове“, рекла је Грујичић.
Говорећи о Закону у забрани пушења у затвореном простору, она је рекла да је ту потребна подршка владе да би закон ушао у процедуру, али и да би требало разјаснити колике ће бити казне.
„Ако казне не буду адекватне нећемо успети. Али дефинитивно треба у затвореним просторијама забранити пушење „, рекла је Грујичић.
Она је додала да у Србији годишње оболева 7.000 људи од карцинома плућа.
„Оно што мене брине јесте да све већи број жена оболева. С друге стране на десетине и стотине тих људи почиње лечење са метастазом на мозгу, ми то видимо по гама ножу, по икс ножу. То је већ време за аларм. Не могу да схватим да је то пушење толико задовољство и да уопште постоји задовољство ког не можете да се одрекнете“, казала је Грујичић.
Говорећи о осиромашеном уранијуму и ризику који носи, Грујичић је рекла да се види разлика у односу на период од пре 1999. године што се онколошких пацијената тиче.
„Просто променила се биологија тумора. И нисам ја прва проговорила о томе. Винча је организовала међународни симпозијум на коме је било доста стручњака који се бавили еколошким ефектима бомбардовања Србије. У априлу 1999. године овде је била инспекцина УНЕФ-а и закључак је био да се ради у регионалној еколошкој катастрофи. То нису написали наши стручњаци, већ људи из међународне заједнице“, рекла је Грујичић.
Она је додала да су нека испитивања показала да постоје одређене промене у структурама ДНК код војника који су били изложени зрачењу.
„Проблем је у нано честицама уранијума које могу да се распрше“, рекла је Грујичић и додала да је једна италијанска професорка радила на томе, јер је имала адекватне инструменте.
Како је навела честице се удахну, или унесу кроз неко поврће или попију кроз воду.
„Све инспекције које су биле на Косову су рекле да годинама мора да се прати стање у водама. Југ и централну Србију је очистила Винча и наша војска.
Пронашли су пројектиле и складиштили их онако како је то прописано међународним правилима. Ипак, не можете бити потпуно сигурни да су нашли све пројектиле. Ови који говоре да осиромашени уранијум није на листи канцерогена, тачно је, он није. Али све оне материје које се ослобађају приликом корозије таквог пројектила јесу канцерогене“, објаснила је Грујичић.
Begović:Republika Srpska i Srbija prepoznale značaj nauke, unapredićemo saradnju
Преузмите андроид апликацију.
