Висока дуготрајна температура, главобоља и гушобоља само су неки од симптома зараза које ових дана муче бројне суграђане.
Чекаонице домова здравља, болница и клиника за децу пуне су ових дана пацијената који се жале на изузетно високу температуру, малаксалост, болове у мишићима и зглобовима, грлобољу и упорни кашаљ који дуго траје. А многи грађани са овим или сличним симптомима искористили су празничне дане да „одлеже” инфекцију, не тражећи помоћ доктора, па се претпоставља да је број оболелих од грипа и респираторних инфекција већи него што то званичне бројке показују.
Школски распуст треба да учини да се заустави растућа крива оболевања, а да ли ће се наставити крајем јануара зависи од прокужености популације. Неки стручњаци очекују да ће пик вируса грипа управо бити крајем овог месеца или почетком фебруара.
Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, истиче да нас две ствари изненаде када се појаве усред зиме – снег и грип.
– Неки се хвале како су грип прележали на ногама, са цурењем из носа као јединим знаком болести, а друге су у кревет бацили висока температура, изнемоглост, болови у мишићима, главобоља, гушобоља и упоран кашаљ. Појединци се, уз то, жале да имају „стомачни”, а не „обични” грип. Ствари су много сложеније него што изгледају. Тачно је да инфекција вирусом грипа може да прође (скоро) без симптома, али ако смо били те среће, морамо да помислимо на назеб или прехладу, као на вероватније објашњење. То је најчешћа и, уједно, најблажа заразна болест и сваки човек је има два до пет пута током године. Поред изазивача одговорних за назеб (риновируси, аденовируси, параинфлуенца вируси), међу нама круже и други узрочници упале дисајних органа, а једино је извесно да промаја није међу њима – каже др Радовановић.
У неким земљама тек прошлог месеца проредиле су се инфекције изазване узрочником ковида 19 и респираторним синцицијалним вирусом, а у другима ова два вируса поново бележе скок учесталости. У Србији се не узима брис код сваког болесника са респираторним сметњама, већ, како каже др Радовановић, о пејсажу и динамици вирусних инфекција судимо на основу узорковања, што нам служи једино за грубу оријентацију о дешавањима у свету вируса.
– Наша статистика рутински бележи само збирно инфекције сличне грипу, а у ту корпу стане све набројано и изостављено, рецимо, метапнеумовирус, бактерија одговорна за велики кашаљ, ако не да типичну клиничку слику… Када је реч о „стомачном” грипу, као непостојећем ентитету, истина је да у склопу грипа може да се јави пролив, али ако у клиничкој слици доминирају учестале течне или недовољно формиране столице, праћене грчевима, муком и, евентуално, повраћањем, време је да помислимо на нешто друго. Једно логично објашњење је да је кривац норовирус, изазивач тзв. зимских пролива, а друго је тровање храном. Претходних дана је обиље хране сатима стајало на трпези, преко ноћи је стављано у фрижидер или у негрејану оставу, а ујутру поново уношено у топло. Микроорганизмима је тако дато довољно времена да се намноже или да излуче довољно токсина да доведе до предвидљивог ефекта. Ту је и трећа могућност: наши органи за варење, ненавикнути на жесток количински и калоријски дигестивни удар, евентуално зачињен пантагруелским приливом алкохола, морали су да попусте – појаснио је др Радовановић.
Прошлог јуна јавила се варијанта вируса А/Х3 – позната скраћено као линија К – са знатним изменама на тзв. шиљастом протеину, смештеном на његовој површини, објашњава овај стручњак.
– То је довело до питања колико ће вакцина против грипа – која ни иначе није идеална – бити ефикасна против овог новонасталог варијетета. Одговор не зависи само од структуре вируса из линије К, већ и од његове учесталости међу свим сојевима А/Х3 и, посебно, међу свим вирусима грипа присутним у популацији. Све до новембра, у свету је линија К била заступљена са око 30–35 одсто међу сојевима А/Х3 и мање од 20 одсто међу свим типовима грипа. Сада је у Европи, међутим, учешће линије К међу свим типовима грипа по негде достигло и 90 одсто. Линија К, као ни остале варијанте вируса грипа, није нарочито успешна у спречавању заражавања и оболевања, али смањује ризик доспевања у болницу, укључивање механичке вентилације и неповољан крајњи исход за 72–75 одсто међу децом и омладином, а за 32–39 одсто међу одраслима. То у пуној мери оправдава смисао вакцинисања. На пролеће ћемо израчунати колико је линија К доводила до теже клиничке слике у односу на остале изазиваче грипа. У болницама, нарочито у Великој Британији и, од недавно, у САД, више је оболелих од грипа, али је то у великој мери последица чешћег заражавања. На јужној хемисфери је протекла сезона грипа била друга најтежа за последњих 10 година, а у САД памте сезону 2017/2018. и 2024/2025. као теже од осталих, па се питају да ли ће их ова сезона у том погледу претећи – каже др Радовановић.
Велики број оболелих је међу најмлађима. Како истиче примаријус др Александра Вуков, педијатар, пулмолог и клинички имунолог, очекивало се да ће се због школског распуста умањити број деце са овим проблемима, али се он и даље држи на високом нивоу.
– Нови талас оболевања тек следи. Најчешћи симптоми код деце су веома високе температуре, лоше опште стање организма, болови у мишићима, главобоља, повраћање, губитак апетита… Дешава се да оболели имају неколико дана повишену температуру, која прође на дан-два, па се поново врати. То их додатно исцрпљује. Најбоље је да се у овом периоду избегава боравак у затвореном простору где се окупља већи број људи, да се једе разноврсно воће и поврће, да се спава осам сати ноћу, а ако је потребно да се узимају и витамини попут витамина Це и цинка – нагласила је др Вуков.
Она саветује родитељима да прате како се понаша дете када је болесно, јер ако се искомпликује ситуација са инфекцијама и оно добије упалу плућа или високу температуру од 40 степени Целзијуса, неће је исто поднети беба од три месеца и малишан од три или осам година.
– Много је битно да маме и тате добро хидрирају децу, да им дају довољно течности да попију и да им спуштају високу температуру. За „скидање” високе температуре наизменично се на свака четири сата могу давати „парацетамол” и „бруфен”, а важно је и често туширање деце, расхлађивање, стављање облога – нагласила је др Вуков.
Примаријус др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине, подсећа да је у Београду проглашена епидемија грипа, и да су лекари првих дана јануара имали пуне руке посла због пацијената са симптомима овог обољења или респираторних инфекција.
Доминација три врсте инфекција
– Имамо три врсте инфекција које доминирају. То су грип, ковид и остале респираторне инфекције. Ту су аденовируси и респираторни синцицијални вирус, али они дају благе симптоме. Грип убедљиво даје најтеже симптоме. Људи се највише жале на температуру која иде до 40 степени, али и јак бол у мишићима и главобољу, посебно око очних јабучица. Пацијенти нам кажу да се осећају као да је воз прешао преко њих. Мучи их и дуготрајан кашаљ. За разлику од кашља у случају ковида, када се он јавља у „нападима” неколико пута у току дана, код грипа кашаљ може да буде и сув и продуктиван. Код осталих респираторних инфекција кашаљ је благ. У другој фази грипа, када пролазе поменути симптоми, може доћи до пада имунитета и тада особа може да добије упалу плућа, проблеме са синусима… Инкубација у случају грипа траје од четири сата до два дана. Особа може да буде заразна 24 сата пре појаве првих симптома болести. Важно је да људи остану код куће и да не иду на посао чим осете неке прве симптоме болести. Страшно је када видим да људи у градском превозу кијају и кашљу и уопште не држе руку на устима. Инфекције се преносе капљично – објаснила је др Бисерка Обрадовић.
Како до савршено кремастог пиринча? Уживајте у лаганом ручку
Преузмите андроид апликацију.
