Међународна организација за заштиту животне средине Гринпис (Греенпеаце) упозорила је у свом најновијем извештају да од климатских промена Португалу прети највећа опасност, односно да море продире ка унутрашњосзти земље и да је око 40 одсто плажа у опасности да нестане до 2100 године.

У извештају „Уништење дуж целе обале – Портрет португалске обале у опасности“ Португал се упозорава на непосредне ризике које представљају климатске промене и деценије развоја и урбаног притиска.
Како се наводи, напредовање мора и повлачење плажа нису ништа ново, али олује које су се догодиле почетком године у Португалу погоршале су ситауацију па је тако дошло до повлачења плажа између 10 и 20 метара, на неким местима и 40, преноси Јуроњуз.
Организација наводи и да је Португал „постао епицентар“ утицаја климатских промена и великих ризика због своје обале дугачке 2.500 километара и пораста нивоа мора који је бржи од глобалног просека.
Процењено је и да је више од 100.000 људи живе у приморским подручјима у опасности од поплава. Директор португалског огранка Гринписа Тони Мелајоки Ресерио каже да не може да се чека да плажа нестане, да се литица уруши или да инфраструктура буде угрожена, и да с обзиром на сва већ доступна знања, сада би требало да се донесу политичке одлуке како би се „заштитили људи, природа и територија која припада свима“.
Према подацима Португалске агенције за заштиту животне средине (АПА), на више од 25 одсто копнене обале море се у неким регионима помера према унутрашњости и до два метра годишње, а најалармантнија ситуација је у Кашкаишу са просечним порастом нивоа мора од 9,7 центиметара у последњих 25 година.
Иако се климатске промене често наводе као главна претња, извештај истиче и ширење урбаних подручја и туризма, прекомерну изградњу у осетљивим подручјима и вештачко обликовање обале као факторе који су повећали ризик и уништили или смањили капацитет природних система попут дина и сланих мочвара.
Ове природне баријере су прва линија одбране од ерозије, поплава и продора слане воде, а њихово уништавање повећава вероватноћу катастрофалних догађаја.
Овогодишње олује откриле су неке од проблема истакнутих у извештају, с поплавама узрокованим обилним падавинама, порастом водостаја, недостатком пропустљивости земље, као и недостатком седимента на плажама.
Као примери наводе се плажа Коста де Лавос у Фигуеири да Фозу, где је у последњој деценији забележено повлачење од 50 метара, и плажа Фаро, која је изгубила 25 метара у ширини од 1950. године.
Такође у Еспињу се обала повлачи за 5,2 метра годишње, Виана до Кастело је изгубила 30 одсто своје плажне површине од 1990. године, а град Повоа де Варзим се суочава с високим ризиком од ерозије и поплава.
У централно-западном региону Авеиро је једно од најкритичнијих подручја, с пројекцијама повлачења до 40 метара код Коста Нове у наредних 20 година.
У Лисабону и на полуострву Сетубал, Коста да Капарика је подручје које је највише претрпело повлачење – око 200 метара песка од 1960. године.
Обала Алентеја, која је такође под све већим притиском туризма и урбанизације, међу најпогођенијима је – процењује се да би до 2100. године могло да нестане и до 50 одсто плажа Алентеја, а да би у Алгарвеу могло да буде изгубљено око 40 одсто плажа.
За Греенпеаце, развој дуж обале је „мултипликатор критичних ризика“ у време дубоких климатских промена, посебно због пораста нивоа мора.
Извештај упозорава на посебно забрињавајућу ситуацију у општинама Сесимбра и Грандола, у округу Сетубал, где је било много „примера занемаривања заштитних правила“.
Извештај истиче пројекте у општини Сесимбра, као што су Пињал да Прата, Пињал до Атлантико и Етосото, који заузимају више од 260 хектара у заштићеним подручјима и који су настављени без адекватних процена утицаја на животну средину.
Наводе се у други пројекти који угрожавају животну средину, а Гринпис позива и на гаранције јавног приступа обали и плажама, посебно након неколико контроверзи око плажа у Компорти које су оградили приватни власници.
Папа Лав XIV у новембру у посети Уругвају, Аргентини и Перуу
Преузмите андроид апликацију.



