Почетна > Свет
Свет

Грци лојални ЕУ, највише их брину Турци

Како живе и у шта верују Грци у 2022. години? Како су се економска криза, пандемија и промене на геополитичкој карти света одразиле на свакодневицу и ставове Грка?
Фото: Unsplash/david113

Истраживања показују да они данас подједнако позитивно гледају и на социјализам и на либерализам, више верују у европске вредности и монетарну унију него раније. Француског председника Емануела Макрона сматрају најпопуларнијим државником, велике симпатије ужива и председник Украјине Володимир Зеленски, а популарност руског лидера Владимира Путина је знатно опала.

Научноаналитичка организација „Дијанеосис”, која кроз призму најважнијих економских, политичких и социјалних питања долази до слике суштинских промена у друштву, констатује да је Грчка током последњих година постала сасвим другачија земља. Пандемија вируса корона је, уз све остале потресе који су претходили, оставила дубоку колективну психичку трауму, што је изменило поглед на многа питања.

Тако је од антиевропског расположења данас остало мало јер чак 64 одсто Грка жели да „припада Западу”, позитивно оцењује учешће земље у ЕУ и сматра да је унија имала добру стратегију у борби с пандемијом. Стручњаци, међутим, указују да не треба занемаривати чињеницу да и даље постоји језгро од око 20 до 30 одсто Грка који се колебају или одбацују институције и обичаје западног света.

Велики део анкетираних Грка и даље као појам зла доживљава Турке, муслимане и Немце. Уморни од константних турских претњи, 64,9 одсто Француску сматра најбољим савезником и верује у Макрона „јер је умео да се посвађа” с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, док много мањи проценат верује у савезништво са САД.

Анализа показује да је до пандемије и непосредно после промене владе, одласка Сиризе и доласка Нове демократије, међу Грцима постојала доза несигурности, али и много оптимизма. Незапосленост и ниске плате су највећи проблеми међу младима, који у великом проценту, чак 77,1 одсто, изјављују да би радо отишли из земље у потрази за бољим условима живота. Иако је Мицотакисова влада донела одлуку да се минималац подигне за 50 евра и буде 713 евра, многи Грци су незадовољни јер су уз инфлацију та примања недовољна за живот.

Džonson danas ide u Švedsku i Finsku

Преузмите андроид апликацију.