Alarm, 6:50. Prva misao: Da li je moguće da je opet ponedeljak?
Deca su prva smena, razvozim ih po školama i vrtićima. Nisam oduševljena time, ali se jednako obradujem svaki put što sam opet bila pametna da navijem alarm 15 minuta ranije.
Mojih 15 minuta. Svi još spavaju, kafa i ja smo same.
Za 15 minuta će se oriti po kući: Maaamaaa.
Kažu da je to najlepša reč na svetu.
Mogla bih se složiti sa tim, ponekad. Kad dođem sa posla, zaista se obradujem kad čujem – Došla je mama ili – Nismo se dugo poljubili mama.
Ali ujutru, posle omiljenog – Dobro jutro mama – kreće potpuna zloupotreba te reči.
Mama, ne mogu da otvorim pastu za zube. Mama, ko mi je sklonio trenerku? Mama, on neće da izađe iz kupatila, a meni se piški. Mama, zašto mi ne kupiš čips za užinu?
Uz sve to, muž još uvek nije namestio policu u kupatilu tako da deca mogu sama da dohvate četkice i pastu. Sin hoće da obuče baš onu trenerku koja je još u mašini za sušenje. Ćerka se setila da su joj neki udžbenici ostali kod babe, srećom blizu je, pa će skoknuti po to pre škole. Najmlađi viče da ne može sam da obuje čarape. Muž kroz san mrmlja da se utišamo, ima slobodan dan, može da spava. Zatvaram vrata od spavaće sobe, jer utišavanje nije realna opcija.
Ulazimo u sledeći krug.
Mama, kad ćeš mi kupiti nove patike? Lav je juče došao u školu u novim patikama, hoću i ja takve. Mama, zašto ne krećemo? Deca u vrtiću će doći pre mene i neću uspeti da uzmem omiljenu igračku. Mama, daj mi malo para, hoću sa Unom posle škole da idem na sladoled.
Ok. Sad smo otprilike spremni za polazak. Na vratima smo.
Mama, zaboravio sam da ti dam da potpišeš neki papir za ekskurziju.
Koliko sam ja dece ustvari rodila?
Subjektivni osećaj: 9. Nemoguće da samo troje dece može toliko puta da izgovori Mama.
Gutljaj kafe, misli u prazan hod i 15 minuta bez one reči. Dva minuta kasnije – koraci iza mojih leđa:
Dobro jutro, mama, sam sam se probudio, jesi ponosna na mene?
Jesam sine, jesam…
Preuzmite android aplikaciju.
