Kada je Novi Sad, davnih dana, načinio tek prvi korak ka svome, danas već zasluženom statusu, ova ustanova predstavljala je presedan u kulturnom smislu tadašnjeg vremena.
Kako naš grad nekada nije bio toliko razvijen kao danas, te se za razliku od savremenog, staro doba nije bavilo decentralizacijom kulture, svi bitni istorijski događaji počinjali su i završavali su se u najužem centru grada, u Dunavskoj ulici.
Na adresi Dunavska 1 nalazi se velika ugaona kuća, “iznikla“ još krajem 18. veka. Kada je nastala ova velelepna građevina, na početku se nije ni slutilo koliko će postati bitna za novosadsku kulturu i uopšte, očuvanje identiteta celokupnog srpskog naroda.
Objekat su prvih nekoliko decenija postojanja krasili klasicistički elemnti gradnje, dok je malo pre nego što je proglašena bibliotekom u potpunosti obnovljena u romantičarskom stilu.
Iako, “kuća na lakat“, na samom početku nije bila planirana za kulturno breme nošenja zvanja koje joj je dodeljeno, duh koji je vladao unutar ove građevine oduvek je bio nekako usko povezan sa književnošću, opismenjavanjem i čitanjem.
Tako je 1870. na tom mestu, od strane Jovana Subotića, osnovana štamparija u kojoj se izdavao čuveni list “Narod“, ali je petnaestak godina kasnije ovaj prostor ipak pretvoren u Srpsku čitaonicu.
Kako je namena prilično slična, ujedinjenjem sa bibliotekom “Đura Daničić“, rejonskim bibliotekama grada i pozajmnim odeljenjem biblioteke Matice srpske, od Čitaonice je 1958. godine nastala Gradska biblioteka sa, manje-više, istim načinom delovanja koji ima i danas.
Istorijske ličnosti koje su u žurbi protutnjale hodnicima “kuće na ćošku“, ostavile su izuzetan trag na ono što za Novosađane predstavlja ova institucija.
U jednom momentu na čelu Čitaonice, odnosno ustanove koja je prethodila Biblioteci, nalazio se Svetozar Miletić, a kao glavni sekretar radio je niko drugi do Čika Jove Zmaja.
Poseduje fond od oko 550.000 knjiga što je čini jednom od najvećih javnih biblioteka u državi i centralnom bibliotekom u južnobačkom okrugu.
Pored osnovnih funkcija koje vrši, značjana je zbog veoma raznovrsnog kulturnog programa koji nudi. U njenim prostorijama često se organizuju književne večeri, tribine, promocije knjiga, predavanja, izložbe, razne radionice, manifestacije itd…
Važi za jednog od najcenjenijih novosadskih izdavača, a posebnu pažnju obraća na poštovanje tradicije, zavičajno stvaralaštvo i dela iz kulturne istorije Novog Sada. Zato ni ne čudi što je proglašena za kulturni spomenik koji se nalazi pod zaštitom Grada.
Iako je sadržaj koji možemo naći na starim bibliotekarskim policama u principu okrenut ka klasicima i prošlosti, Gradska biblioteka redovno nabavlja nedeljnu, polumesečnu i mesečnu periodiku, a svakodnevno i 6 naslova iz dnevne štampe.
U nju se godišnje učlani preko 26.000 korisnika, što je jedna od prilično ohrabrujućih informacija s obzirom na digitalno vreme u kome živimo.
Obim njenog rada toliko je proširen da se u sklopu Biblioteke nalazi čitava mreža od 28 gradskih i prigradskih ogranaka.
Iako najstarija kulturna ustanova koja najviše pažnje i značaja prinosi očuvanju identiteta i tradicije, Biblioteka ipak svakodnevno živi sa nama, prati trendove i razvija se kako bi opstala i zadržala svoj status među ljudima.
Nove tehnologije donele su i nove mogućnosti, te se danas status određene knjige može proveriti i online.
Ipak, oni pravi zaljubljenici u knjigu i dalje najviše vole da dođu u pozajmni deo Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici, šetaju kroz redove visokih knjiških polica i satima biraju delo koje bi moglo da im privuče dovoljno pažnje.
Preuzmite android aplikaciju.
