Вредност изведених радова у грађевинарству је опала за 13,7 одсто у четвртом кварталу прошле године у односу на исти период 2021. Вредност изведених радова на зградама опала је 12,8 одсто, а на осталим грађевинама 14,2 одсто у сталним ценама, објавио је јуче Републички завод за статистику.
Посматрано према регионима, вредност радова највише је опала у Београду (30,9 одсто), потом у региону Јужне и источне Србије (19,8 одсто), у Војводини један одсто, а у региону Шумадије и западне Србије 0,3 одсто.
Подсетимо, грађевинска активност је у трећем кварталу опала 13,5 одсто, с тим што је тада у Београду тај пад износио 25 одсто. У другом кварталу је пала за 8,8 одсто, а у првом 5,9 одсто. Поређења ради, у 2021. грађевинска активност је забележила раст од 17,6 одсто.
Битан фактор који је допринео паду грађевинске активности јесте издавање грађевинских дозвола на које се чека све дуже – уместо некадашњих девет дана, сада се на њу чека око 15 дана.
У Србији је прошле године издато 10.995 грађевинских дозвола, што је за око два одсто више него 2021. Али је Београд у коме се иначе највише гради имао пад и у њему је издато 10,36 процената мање дозвола, упркос већем броју поднетих захтева у односу на претходну годину.
Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да је проблем настао оног тренутка када су банке поскупеле кредите. Инвеститори теже долазе до новца и теже се одлучују да инвестирају. Такође, и грађани су суздржанији када је реч о задуживању за куповину станова. Према подацима Републичког геодетског завода, девет одсто свих некретнина плаћено је из кредита, што је за четири одсто мање у односу на претходни период.
Рајић каже да је на пад грађевинске активности такође утицало поскупљење цена грађевинског материјала од 20 до 50 одсто.
Najveće poreske utaje otrkivene kod trgovina polovnim automobilima
Преузмите андроид апликацију.
