U poslednjem kvartalu 2022. kod privrede suprotno – rast zaduživanja 14 procenata. Razlog je potreba za obrtnim sredstvima. Ako nešto pokazuje da je kriza zakucala na vrata onda je to svakako podatak da su građani sve manje zainteresovani za bankarske zajmove. Bar prema podacima iz poslednjeg kvartala 2022.
Prema anketi o kreditnoj aktivnosti banaka građani su uzeli 60 odsto manje kredita nego pre godinu dana.
Bankari očekuju dalji pad i u prvom kvartalu 2023, ali u manjoj meri. Tražnja stanovništva je smanjena za najzastupljenijim kategorijama kredita stanovništvu. To su dinarski gotovinski krediti, uključujući i zajmove za refinansiranje. Kao i devizno indeksirani stambeni krediti.
Razlog su rast cena nekretnina, ali i kamatnih stopa.
Predstavnici banaka navode da su povećane kamatne marže tokom poslednjeg kvartala i kod dinarskih i kod devizno indeksiranih kredita.
Takođe, pooštreni su zahtevi u pogledu sredstava obezbeđenja. S druge strane, ostali uslovi kredita stanovništvu (maksimalna ročnost, maksimalan iznos, kao učešće i vrednost hipoteke) nisu menjani.
Nisu menjane ni provizije i naknade, nakon što su ih prethodno banke smanjile pod uticajem mera Narodne banke Srbije (NBS). Kojima su ograničene cene osnovnog paketa platnog računa. Kao i smanjene naknade za platne usluge kod banaka koje su ih prethodno neopravdano povećale.
Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja (što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke). Zatim i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije. Što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika. Pored toga, pojedine banke su navele i to da su problematična potraživanja, kvalitet zahtevanog obezbeđenja. Kao i smanjenje konkurencije u bankarskom sektoru usled spajanja banaka, delovali na pooštravanje standarda.
Vlahović: Centralna tema Foruma biće težnja za održivom ekonomijom
Preuzmite android aplikaciju.
