Beogradska berza na jesen treba da proslavi 130 godina postojanja, jer je novembra 1894. održana osnivačka skupština, dok je sa radom počela u januaru naredne godine.
To je svakako povod za pitanje sa čime će berza „pred Miloša”. Pa ne baš s mnogo čime.
Ona je praktično na silaznoj putanji u odnosu na vreme kada je obnovljena dvehiljaditih godina, nije ispunila zadatak da bude izvor kapitala za kompanije, a da mali ulagači „obrnu” novac pa bilo da zarade ili izgube zavisno od percepcije prilika na tržištu kako su nas podučili američki filmovi.
Takvi neki igrači biraju da se „poigraju” na njujorškoj ili londonskoj berzi.
I dok se kod nas godinama „popravlja” investicioni ambijent, domaći građani sve više ulažu na stranim berzama.
To i dalje nije masovno tržište i čini ga verovatno tek oko nekoliko hiljada građana, ali interes svakako postoji jer je to norma štednje u svim razvijenim i normalnim zemljama.
U poslednjih deset godina građani koji su štedeli u bankama sve što su zaradili na kamati izgubili su u jednoj godini inflacije.
Građani koji su štedeli na svetskim berzama ostvarili su kudikamo značajnije prinose i ta svest polako sazreva, premda su i dalje kod nas glavni vidovi štednje depoziti i nekretnine, ukazuje ovaj broker.
Preuzmite android aplikaciju.
