Саветник градоначелника Новог Сада Петар Ђурђев присуствовао је обележавању 82 године од депортације новосадских Јевреја у злогласне логоре смрти.
У организацији Јеврејске општине Нови Сад, поводом годишњице једног од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада, положени су венци код спомен плоче на Синагоги.
– Уочи Другог светског рата, у Новом Саду, Јевреји су били присутни у свим сегментима друштва, а њихов допринос развоју града био је трајан и неизмеран. Већ 1942. године, током Јануарског погрома у јужној Бачкој, страдали су и Јевреји и Срби. Преломни тренутак наступио је у марту 1944. године, након уласка немачких трупа у Мађарску, јер су убрзо затим донете одлуке о гетоизацији и депортацији. У Новом Саду, хапшења су започела одмах након 19. марта 1944. године. Људи су привођени, затварани и изложени понижавању и злостављању, а затим пребацивани у сабирне логоре. Уништавањем јеврејске заједнице, Нови Сад није изгубио само своје суграђане. Изгубио је део свог идентитета. Изгубио је људе који су градили његову привреду, културу и друштвени живот. Зато је наша обавеза да о овим догађајима говоримо јасно, прецизно и одговорно. Да их памтимо као личности и да не дозволимо дисторзију историјских чињеница. Јер култура сећања није само однос према прошлости. Она је предуслов за опстанак и будућност. Памћење је механизам одбране, од заборава, од релативизације, од понављања. Ако заборавимо тај пут од синагоге, преко гета код железничке станице, до воза и логoра, заборавићемо и куда води пут када човек престане да буде човек. И што је најбитније, испунићемо жељу крвника да се заборави на овај злочин. Због тога, Нови Сад памти и Нови Сад не заборавља – нагласио је саветник градоначелника Петар Ђурђев.
Хор Хашира извео је пригодан програм, а присутнима се обратио председник Јеврејске општине Нови Сад Ладислав Трајер који је прочитао молитву и истакао у свом обраћању да је тада 1600 новосадских Јевреја нестало заувек, а да су међу њима били истакнуте занатлије, лекари, учитељи, професори, трговци.
– На овај дан 26. април 1944. године, када је већ био јасан исход Другог светског рата, одведени су на железничку станицу, где су потрпани у сточне вагоне и где је њихова још гора агонија отпочета. Транспорт је трајао у недоглед… Бачка Топола, Баја десетине транзитних логора. Нацистичка Немачка је губила рат, логистика је била пољуљана, али није губила наду да ће моћи да сатре све Јевреје у Европи, ма какав исход рата био. После пар месеци путовања, стигли су у злогласни Аушвиц, њих 1.900. Вратило се свега 300 душа у Нови Сад. Једина њихова кривица је што им је у изводу из матичне књиге рођених писало Јевреј– рекао је Трајер.
Преузмите андроид апликацију.
