Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Грабуљање или кошење? Ево најбољег начина да се отарасите опалог лишћа

Како температуре падају и јесење лишће почиње да опада, можда ћете доћи у искушење да га уклоните. Међутим, то опало лишће може бити од велике користи за ваш травњак и башту, јер обогаћује земљиште и помаже у сузбијању корова. Па, који је најбољи начин за руковање њиме — корашење косилицом или грабуљање?
Фото: Pexels

Стручњаци са којима смо разговарали препоручују кошење лишћа како би се уситнило на мале комаде који се могу разградити и нахранити ваш травњак. Такође вреди оставити нешто лишћа у цветним лејама, где може послужити као склониште за лептире и друге корисне инсекте. У наставку сазнајте како да максимално искористите јесење лишће — и када треба посегнути за косилицом, а када за грабуљама.

Да ли треба да косите или грабуљате лишће?

Лишће је важан природни ресурс за ваш травњак и башту. Ако желите да опало лишће ставите у службу свог травњака, стручњаци препоручују да га покосите и уситните на мале комадиће који могу пасти између травки и ту се разградити.

„Како се лишће разлаже, оно враћа виталне хранљиве материје и органску материју у земљиште, јачајући ваш травњак и подстичући здраву биологију земљишта“, каже Џон Д. Фербер, директор хортикултуре у објекту „Тхе Лаке Хоусе он Цанандаигуа“ за сајт Мартха Стеwарт.

Али и грабуљање има своје место — све док лишће остављате у башти. Можете користити грабуље да померите лишће у цветне леје, испод дрвећа или на гомилу за компост. Остављање дела лишћа нетакнутим у цветним лејама такође пружа склониште за лептире и друге корисне инсекте. Најбољи приступ зависи од тога где лишће пада и како желите да га искористите.

Како косити лишће

Косилица са функцијом малчирања је најбољи избор, али и обична косилица може послужити ако пређете преко лишћа неколико пута.

„Лишће би требало да буде суво и прилично равномерно распоређено по травњаку“, каже Ребека Макмакин, водећи хортикултуролог у удружењу „Америцан Хортицултурал Социетy“. „Немојте подесити висину косачице прениско — запамтите да се испод лишћа налази трава. Величина комадића лишћа треба да буде величине новчића или мања, како би могли да падну између травки.“

Косите када је лишће суво. Лакше се уситњава и мање је вероватно да ће се стварати грудве.

Редовно одржавајте травњак. Косите периодично уместо да чекате да се накупи дебели слој лишћа.

Пређите још једном ако је потребно. Циљ су мали комадићи који се таложе између травки.

Проверите травњак након кошења. Најмање половина траве треба да остане видљива након малчирања. Ако га лишће и даље потпуно прекрива, пограбуљајте вишак.

Оставите део лишћа нетакнутим ради очувања животињског света

Иако уситњавање лишћа помаже у нези травњака, остављање дела лишћа нетакнутим у цветним лејама и испод дрвећа помаже у очувању станишта за лептире, мољце и друге корисне инсекте.

„Стотине врста мољаца и лептира користе лишће дрвећа док су у стадијуму гусенице, а затим спуштају у слој лишћа на земљи како би презимили или завршили следећу фазу свог животног циклуса“, каже Макмакинова.

Многи власници кућа посвећују посебну пажњу овим подручјима прекривеним лишћем, садећи ниске аутохтоне биљке испод њих како би могле да расту кроз опало лишће. Ова погодна природна станишта могу удвостручити популацију лептира и мољаца у вашој башти.

„Када пограбуљамо и уклонимо то лишће, ми дословно уклањамо и лептире“, каже Макмакинова.

Други начини за коришћење опалог лишћа

Користите лишће као малч

„Ситњено лишће се такође може посути по цветним лејама и повртњацима, где помаже у сузбијању корова и постепено обогаћује земљиште органском материјом“, додаје Фербер.

„Када се нанесе у јесен, ово лишће се разлаже током зиме, а до пролећа корисни инсекти и микроорганизми га претварају у богато, здраво земљиште, чиме практично стварате сопствени природни компост директно у вашој башти“, додаје он. Овај процес штеди време и труд, а органску материју задржава ван депонија.

Користите лишће за компост

Суво јесење лишће служи као кључни извор угљеника, односно „смеђи“ материјал у компостирању.

„Ови смеђи материјали се затим могу комбиновати са зеленим материјалима за компостирање, као што су свежи остаци воћа и поврћа, који су богати азотом и влагом“, каже Брус Кејкбред, виноградар, баштован и сувласник винарије „Цакебреад Целларс“.

Проверите температуру! „Ако сте радознали шта се дешава унутар ваше гомиле [лишћа], обичан кухињски термометар вам то може рећи“, каже Кејкбред. „Између 54 и 71 степен Целзијуса је идеална температура за компостирање.“

Добијање правог односа је веома важно. Без довољно смеђих материјала богатих угљеником, зелени материјали могу се брзо претворити у кашу и постати анаеробни. Идеално је да имате 15 до 20 делова смеђег материјала на један део зеленог, стварајући идеалне услове за микробску активност — што је оно што покреће здраво компостирање.

Како да вам радијатори греју боље, а да вам рачуни буду мањи!

Преузмите андроид апликацију.