Gorska služba spasavanja (GSS) Srbije je dobrovoljna i neprofitna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spasavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.
Zakonom o vanrednim situacijama, Gorska služba spasavanja Srbije je uvrštena u činioce zaštite i spasavanja u Srbiji i definisana kao strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije za izvođenje spasavanja na nepristupačnim terenima. Načelnik Gorske službe spasavanja Srbije je član Republičkog štaba za vanredne situacije.
GSS Srbije je član međunarodne spasilačke organizacije za površinsko spasavanje – IKAR CISA (Internationale Kommission fur Alpines Rettungswesen – Commision Internationale de Sauvetage Alpin), kao i međunarodne spasilačke organizacije za spasavanje u podzemlju – ECRA (European Cave Rescue Associaton), i svoj rad usaglašava sa preporukama ovih organizacija.
Gorska služba spasavanja ove godine obeležava 70 godina postojanja
Gorska služba spasavanja nastala je 1952. godine. Ova organizacija ima ukupno 1200 članova, ali svake godine u septembru i oktobru licencu overi od 250 do 350 ljudi. Taj broj varira, ali u proseku je 300 aktivnih spasilaca.
Od 2017. godine žene su aktivno počele da se uključuju u ovu organizaciju. Trenutno u GSS-u je 35 žena sa licencom. Interesovanje za GSS među ženama je sve veće.
Osnovni ciljevi Gorske službe spasavanja Srbije su:
- Sprečavanje nesreća, spasavanje i pružanje prve pomoći unesrećenima na nepristupačnim terenima i uspostavljanje i održavanje sistema spasavanja:
- na planinama i u prirodi;
- na skijaškim terenima;
- u speleološkim objektima;
- u alpinističkim uslovima (spasavanje iz stene, snega i leda);
- u urbanim uslovima.
- na brzim vodama
- Spasavanje i pružanje prve pomoći i u drugim slučajevima, kod kojih pri spasavanju treba primenjivati posebno stručno znanje i upotrebiti tehničku opremu za spasavanje u planinama, a naročito za vreme elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa.
Gorska služba spasavanja Srbije je dužna da u toku izvođenja svojih delatnosti vodi računa o zaštiti prirode, planinskih i drugih objekata kojima se služe ljudi u planinama.
Strukturalna podela GSS Srbije
- Upravni odbor
- Imaju upravnu funkciju sa ciljem nadzora IO, stručnih komisija i stanica.
- Izvršni odbor
- imaju izvršnu funkciju u sprovođenju internih i eksternih obaveza.
- Stručne komisije
- imaju za cilj da pokriju oblasti delovanja GSS Srbije i shodno tome raspodele obaveze i posao koji je neophodan za uspešnu realiziju svakog domena
Veće časti - telo koje se bavi prestupima članova GSS Srbije i pravovremenim sankcionisanjem u slučaju kršenja Statuta ili drugih pravnih akata.
- Stanice
teritorijalni ogranci koji su formirani na osnovu potrebe za delovanjem u određenom regionu. Stanicu predstavlja načelnik, a svaka broji minimum 5 aktivnih članova, od kojih minimum jedan mora biti medicinar i jedan član tehničkog tima. Formiranje stanica ima za cilj da osamostali članstvo u tom delu zemlje, ali sa konstantnim usaglašavanjem po pitanjima koje su vezane za razvoj i uniformisanost Službe.
Članovi (Pripravnik/Mlađi spasilac/Spasilac)
Pripravnik je svaki polaznik koji je uspešno završio prvi modul obuke i samim tim postao član Gorske službe spasavanja Srbije. Nakon prvog modula pripravnik može da odabere domen u kojem želi da se usavršava i dalje napreduje u službi, do sticanja zvanja spasilac. Pripravnik može odabrati da nakon završenog prvog modula obuke ne nastavi sa daljim obukama. Kao član GSS-a, pripravnik može da učestvuje u svim ne-spasilačkim aktivnostima.
Mlađi spasilac je svaki pripravnik koji je završio sve neophodne module (obuke) i time upotpunio svoje znanje u jednom ili više domena.
Po završetku naprednih ili specijalističkih kurseva u organizaciji GSS-a i dugogodišnjem aktivnom angažovanju u službi, stiče se zvanje Spasilac.
Iz priča sadašnjih spasilaca može se zaključiti da je u njihovom poslu najbitnije poverenje i bezbednost kolega. Jako je bitno da spasilac bude bezbedan i da ako se nekom nešto desi to jeste loše, ali da ako se spasiocu nešto desi na terenu – to je onda katastrofa.
Torba sa opremom im je uvek spremna. Nose je sa sobom i na slave i na dečje rođendane. Nikada se ne zna kada će nekome biti potrebni i kada će morati u akciju. Interesantno je da gotovo svi članovi GSS-a imaju nadimke. Pa se u razgovoru sa njima čuje kako su akteri nekog spasavanja bili Deda, Crvenkapa, Diki, Viski, Ravas, Milanče…
Nadimci u jednoj skupini, grupi ljudi koji se nečim bave označavaju jednu veću povezanost, to ipak označava da mi imamo ozbiljno poverenje jedni u druge. Oni(nadimci) spontano nastaju ali nas prate godinama – istakao je Srđan gostujući u jednom podkastu.
Svake godine se organizuje Osnovni kurs GSS-a za prijem novih članova.
Detaljne informacije o kursu…
Preuzmite android aplikaciju.
