Почетна > Србија
Србија

Горска служба спасавања – све што треба да знате

Горска служба спасавања (ГСС) Србије је добровољна и непрофитна организација чији је основни циљ помоћ и спасавање у неприступачним планинским и урбаним условима. Спасити људски живот, помоћи човеку у невољи основни је задатак ГСС-а.
Фото: Printscreen/gss.rs

Законом о ванредним ситуацијама, Горска служба спасавања Србије је уврштена у чиниоце заштите и спасавања у Србији и дефинисана као стратешки партнер Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије за извођење спасавања на неприступачним теренима. Начелник Горске службе спасавања Србије је члан Републичког штаба за ванредне ситуације.

ГСС Србије је члан међународне спасилачке организације за површинско спасавање – IKAR CISA   (Internationale Kommission fur Alpines Rettungswesen – Commision Internationale de Sauvetage Alpin), као и међународне спасилачке организације за спасавање у подземљу – ECRA (European Cave Rescue Associaton), и свој рад усаглашава са препорукама ових организација.

Фото: gss.rs

Горска служба спасавања ове године обележава 70 година постојања

Горска служба спасавања настала је 1952. године. Ова организација има укупно 1200 чланова, али сваке године у септембру и октобру лиценцу овери од 250 до 350 људи. Тај број варира, али у просеку је 300 активних спасилаца.

Од 2017. године жене су активно почеле да се укључују у ову организацију. Тренутно у ГСС-у је 35 жена са лиценцом. Интересовање за ГСС међу женама је све веће.

Основни циљеви Горске службе спасавања Србије су:

  • Спречавање несрећа, спасавање и пружање прве помоћи унесрећенима на неприступачним теренима и успостављање и одржавање система спасавања:
  • на планинама и у природи;
  • на скијашким теренима;
  • у спелеолошким објектима;
  • у алпинистичким условима (спасавање из стене, снега и леда);
  • у урбаним условима.
  • на брзим водама
  • Спасавање и пружање прве помоћи и у другим случајевима, код којих при спасавању треба примењивати посебно стручно знање и употребити техничку опрему за спасавање у планинама, а нарочито за време елементарних непогода и природних катастрофа.

Горска служба спасавања Србије је дужна да у току извођења својих делатности води рачуна о заштити природе, планинских и других објеката којима се служе људи у планинама.

Фото: gss.rs

Структурална подела ГСС Србије

  • Управни одбор
  • Имају управну функцију са циљем надзора ИО, стручних комисија и станица.
  • Извршни одбор
  • имају извршну функцију у спровођењу интерних и екстерних обавеза.
  • Стручне комисије
  • имају за циљ да покрију области деловања ГСС Србије и сходно томе расподеле обавезе и посао који је неопходан за успешну реализију сваког домена
    Веће части
  • тело које се бави преступима чланова ГСС Србије и правовременим санкционисањем у случају кршења Статута или других правних аката.
  • Станице
    територијални огранци који су формирани на основу потребе за деловањем у одређеном региону. Станицу представља начелник, а свака броји минимум 5 активних чланова, од којих минимум један мора бити медицинар и један члан техничког тима. Формирање станица има за циљ да осамостали чланство у том делу земље, али са константним усаглашавањем по питањима које су везане за развој и униформисаност Службе.

Чланови (Приправник/Млађи спасилац/Спасилац)

Приправник је сваки полазник који је успешно завршио први модул обуке и самим тим постао члан Горске службе спасавања Србије. Након првог модула приправник може да одабере домен у којем жели да се усавршава и даље напредује у служби, до стицања звања спасилац. Приправник може одабрати да након завршеног првог модула обуке не настави са даљим обукама. Као члан ГСС-а, приправник може да учествује у свим не-спасилачким активностима.

Млађи спасилац је сваки приправник који је завршио све неопходне модуле (обуке) и тиме употпунио своје знање у једном или више домена.

По завршетку напредних или специјалистичких курсева у организацији ГСС-а и дугогодишњем активном ангажовању у служби, стиче се звање Спасилац.

Из прича садашњих спасилаца може се закључити да је у њиховом послу најбитније поверење и безбедност колега. Јако је битно да спасилац буде безбедан и да ако се неком нешто деси то јесте лоше, али да ако се спасиоцу нешто деси на терену – то је онда катастрофа.

Торба са опремом им је увек спремна. Носе је са собом и на славе и на дечје рођендане. Никада се не зна када ће некоме бити потребни и када ће морати у акцију. Интересантно је да готово сви чланови ГСС-а имају надимке. Па се у разговору са њима чује како су актери неког спасавања били Деда, Црвенкапа, Дики, Виски, Равас, Миланче…

Надимци у једној скупини, групи људи који се нечим баве означавају једну већу повезаност, то ипак означава да ми имамо озбиљно поверење једни у друге. Они(надимци) спонтано настају али нас прате годинама – истакао је Срђан гостујући у једном подкасту.

Сваке године се организује Основни курс ГСС-а за пријем нових чланова.
Детаљне информације о курсу…

Knjiga nedelje – “Koštana”, Borisava Stankovića

Преузмите андроид апликацију.