Srpska Vojvodina kao zavetna misao, simbol je trajanja i identiteta celog srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji. Za ovu ideju moralo se boriti, uporno i bez odustajanja u dugom vremenskom trajanju.
Majska skupština 1848/ 49, bila je samo jedan od kulminacionih procesa velikog srpskog pregnuća. Mnogo pre toga, na Zboru narodnih prvaka u Baji 1694, zahtevalo se priznanje srpske posebnosti u državi Habzburga. Tražena je zasebna teritorija sa Vojvodom, u delu Slavonije.
Od tog momenta kreće se u ostvarivanje velikog broja planova i ideja da se za Srbe obezbedi posebna oblast sa vojvodom i posebnim teritorijalnim ingerencijama.
Protivnika ove ideje bilo je mnogo.
Na prvom mestu u dvorskim krugovima ideja nije nailazila na široko razumevanje. Ugarsko plemstvo nije želelo ni da dozvoli pomisao o tome. Katolička crkva ništa manje nije bila protivna ideji. Ipak nije se odustajalo. Nije se ni čekalo.
Srpske građanske, političke, crkvene i vojne elite tokom 18. veka, postepeno su jačajući obnavljale srpske zahteve. Karlovačka mitropolija, građanstvo i srpski graničari, kao simboli Srpstva želeli su da uzdignu sebe iznova i glasno zatraže posebnu srpsku oblast. Ekonomsko snaženje Srba, njihovo uzdizanje u hijerarhiji Monarhije, davalo im je povoda i osnova da se takvi zahtevi moraju uvažiti.
Na Temišvarskom saboru (1790), kada je za mitropolita izabran Stefan Stratimirović, zatražena je posebna oblast u Banatu, da se Srbima omogući teritorijalna i politička autonomija. Mađarsko plemstvo nije želelo ni da čuje za ova zahtevanja. Na Dvoru takođe nije bilo dovoljno sluha u ovom pogledu. Bila je to samo etapa u još većem jačanju srpske nacionalne misli.
Posle Revolucionarnih i Napoleonovih ratova (1792-1815), u kojima su Srbi podneli velike žrtve ratujući za Cara, ponovo se budila srpska misao. Osnivaju se čitaonice, gimnazije, škole, jača sveštenstvo, a građanstvo glasno govori o potrebi obrazovanja i postavljanja Srba na mesto koje im je pripadalo u sistemu Monarhije. Osnivanje Matice Srpske 1826, dalo je novi zamah. Izlaze i dnevne novine. I pored cenzure, osetila se živost.
Nadahnuti Srpskim ustancima, prečanski Srbi nisu želeli da skrštenih ruku čekaju iznuđena rešenja.
Izvesni čas je stigao tokom Revolucije. Na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima, zatražena je aklamacijom Srpska Vojvodina. Podsećajući se zahteva i traženja Srba, vidimo viziju i jaku ideju, koja je bila suštinski srpska državnost u Habzburškoj monarhiji. Zasedanje je održano 1/3 maja, odnosno 13/15 maja 1848. Mitropolit Josif Rajačić izvikan je za srpskog patrijarha, a Stevan Šupljikac iz Ogulinske regimente izabran za Vojvodu.
Zaključci Majske skupštine bili su sledeći:
- Srpski narod je politički slobodan i nezavistan pod Domom austrijskim i opštom krunom Ugarskom
- Proglašava se Srpska Vojvodina koju sačinjavaju Srem sa Granicom, Baranja, Bačka sa Bečejskim dištriktom i Šajkaškim bataljonom i Banat sa granicom i Kikindskim dištriktom
- Srpska Vojvodina stupa u politički savez sa Trojednom Kraljevinom (na temlju političke ravnopravnosti)
- Stvara se Narodni odbor, kao izvršni organ narodnog Sabora ( Skupštine) i imenuju se njegovi članovi.
- Posebna delegacija se ima uputiti na Sveslovenski kongres u Pragu.
Zahtevi su govorili glasno i rečito.
Tražena je politička ravnopravnost i potpuna sloboda, zasebna teritorija, formiraju se organi vlasti, a politička potpora tražena je među svim Slovenima Monarhije u Pragu. Srbi u Monarhiji, nisu želeli ni trenutka da zaostanu za drugim narodima, a za svoju slobodu bili su rešeni da se bore bez zadrške.
Mađarska vlada vrlo burno je odreagovala. Vrlo brzo bila je spremna vojska da oružjem slomi srpske zahteve i Srpsku Vojvodinu. Rat je bio na pomolu, a Srbi ponovo u odbrambenoj borbi, da zaštite svoje porodice, domove i Crkve. Sledilo je godinu dana rata za Srpsku Vojvodinu.
(Nastaviće se)
Autor: prof dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde:
Goran Vasin: Velika narodna skupština u Novom Sadu – zavetna misao Srba iz Habzburške monarhije
Preuzmite android aplikaciju.
