Црна Гора је у периоду националног ослобођења и уједињења 18-19 века, несумњиво српска држава.
Она је један од главних утемељења српске државности и стубова на којима је почивала идеја целокупног стварања уједињене српске државе. Кроз 18. и 19 век, њени владари из Светородне династије Петровић Његош, покушавали су на сваки начин да допринесу процесима српске интеграције и што бржег ослбођења од Османлија. Унутрашње трзавице и размирице међу црногорским племенима, утицаји Порте и суседне Венеције преламали су се кроз све важне догађаје у историји Црне Горе 18 века.
Владика Данило Петровић Његош (1697-1735) почетком 18. века, почео је процес окупљања и јачања племена, а дело је у значајној мери заокружио митрополит Петар I Петровић Његош- Св Петар Цетињски (1784-1831). За митрополита је хиротонисан у Сремским Карловцима 1784, потврђујући српско црквено јединство после укидања Пећке патријаршије. Он је као енергична, јака, способна личност, молитвом, снажном вољом ујединио брдска и црногорска племена, донео прве законе и установио прве озбиљније институције.
Његове победе над скадарским Турцима (Мартинићи и Круси 1796), одјекнуле се у Херцеговини и Старој Србији, што је била светла тачка уочи избијања Првог српског устанка. Његов план обнове српске државе укључио је идеју обједињавања српских земаља и учешће Русије као патрона у том процесу. Од његовог времена, култ Русије пресудно јача у Црној Гори. Поштован и уздигнут као Светитетљ, објединио је Црну Гору и после своје смрти, духовно кроз Православље, уједно и српски завет и ослонац на Русију.
Његово дело је наставио најпознатији српски песник Петар II Петровић Његош (1833-1851), својим великим делима којима је прославио српску мисао и завет ослобођења од Османлија, на првом месту Горским Вијенцем.
Иако као државник није постигао резултате попут свога стрица, својим неумрлим књижевним делом прославио је српску мисао и Српство у Црној Гори. До данас се сматра истинским привржеником уједињења Србије и Црне Горе. Његова прерана смрт, у први план је избацила Данила Петровића Његоша (1851-1860), књаза световног владара, амбиоциозног и одлучног, који је решавао племенске сукобе и проблеме жустро, често примењујући силу из жеље да се ојача држава и сузбије племенски сепаратизам.
У дугим ратовима са Турцима, истиче се победа на Грахову 1858, када је Црна Гора постала у очима Срба у Монархији важан фактор у будућем уједињењу. Доношење Законика (1855), предузимљива политика у Херцеговини током легендарног устанка Луке Вукаловића сведоче о великој енергији владара који је страдао у атентату са свега 37 година живота.
Владавина књаза (од 1910 краља) Николе Петровића Његоша (1860-1916), чинила је преломно раздобље у историји Црне Горе.
Књаз Никола био је један од најважнијих чинилаца борбе за српско уједињење. Надахунт химном Онамо Намо, коју је сам написао тражио је врло често прво место у будућој уједињеној држави. Споразум са Кнежевином Србијом (1866), потом 1876, уочи рата са Османлијама сведоче о заједничкој борби Београда и Цетиња са истим циљем. Српске институције које је градио у Црној Гори, помагале су и Кнежевина Србија и Срби из Хабзбуршке монархије.
Сматрао се и господарем свих српских акција у Херцеговини. Велики патрон Митрполије Црногорско-приморске, уздизао је подизањем великог броја цркава и манастира духовну светосавску мисију. Победе Црне Горе у ратовима 1876-1878, Балканским ратовима 1912-1913, уздигле су књаза/ краља Николу као важан фактор и српске и руске политике, на коју је био ослоњен у дугом низу деценија. Велико прегнуће Црне Горе у Првом светском рату, започето Аустроугарски нападом на Србију, довело је старог српског владара у незавидну позицију, неопрезну абдикацију, која ће га искључити из кључних дешавања новембра 1918. Мојковачка битка јануара 1916, остала је у српској свести као симбол важног завета јединства две српске државе.
Подгоричка скупштина била је след српске политике у Црној Гори кроз 18 и 19 век.
Стварање заједничке државе у којој ће центри српске државности Београд, Цетиње и Нови Сад постати једно, остварено је 24-26 новембра 1918. Велика мисија и племенита идеја, јединства и саборног уједињења, доведена је у питање стварањем Југославије.
(наставиће се)
Аутор: Проф. др Горан Васин
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:
Goran Vasin: Kralj Aleksandar Karađorđević – od Cetinja do Marseja
Преузмите андроид апликацију.
