Karlovačka mitropolija bila je najvžanija institucija Srba u Habzburškoj monarhiji. To je nesumnjivo i prva i poslednja rečenica kada je u pitanju razmišljanje i istraživanje ove ključne teme. Srbi u Habzburškoj monarhiji imali su u Karlovačkoj mitropoliji oslonac identiteta i duhovnosti. Više od dva veka mitropolija je bila srž duhovnog i političkog okupljanja svih Srba u Monarhiji od Beča i Pešte do Karlovaca i Novog Sada.
Osnovana 1708, kao Krušedolska mitropolija, vrlo brzo pronalazi svoje mesto u Sremskim Karlovcima i nameće se kao najvažniji faktor očuvanja Srpskih privilegija. U kanonskom i duhovnom jedinstvu sa Pećkom patrijaršijom čuvala je tradicije svetosavlja i srpskog srednjeg veka, koji će baš pod okriljem Mitropolije odigrati važnu ulogu u formiranju moderne srpske nacije.
Veza sa Pećkom patrijaršijom bila je suštinska.
Karlovački mitropoliti pomagali su Patrijaršiju i Visoke Dečane, a u crkvama Mitropolije postojale su Pećke kutije za sabiranje pomoći za središte srpske duhovnosti u Peći. Ta neraskidiva veza dala je značajno obeležje delovanju Mitropolije sve do ukidanja Patrijaršije 1766.
Od tog momenta Karlovačka mitropolija upravo od drugih pravoslavnih crkava biva prepoznata kao jedna od naslednica Pećke patrijaršije. Srpska crkva imala je nova središta duhovnosti i ostajala i dalje ključni faktor i znamenje srpskog identiteta od Carigrada do Beča.
U tom smislu dodajemo da je crnogorski mitropolit Petar I Petrović Njegoš- Sv. Petar Cetinjski hirotonisan od strane mitropolita karlovačkog Mosjija Putnika u Karlovcima 1784. Potvrđeno jedinstvo svetosavlja nije nikada narušavano.
Srbi u Monarhiji tokom značajnog dela 18. veka su se borili da podizanjem hramova i zidanjem manastira, na najbolji mogući način pokažu slavu svoje najvažnije institucije. Znajući koliko je versko pitanje bilo važno u Monarhiji Habzburga, ova činjenica govori o visokoj svesti naših predaka koji su shvatali vreme u kome su živeli.
Nije bilo ignorisanja države u kojoj se živelo. Postajalo je jasno da upravo obnova srpske ideje može doprineti jačanju i oslobođenju Srbije. Mitropolija je bila pravi primer za to. Pod njenim okriljem stvarane su ideje o oslobođenju srpske države, obnovi Srpskog carstva.
Srpski srednji vek oživljava u Mitropoliji- uzdižu se redom kultovi Svetorodne dinastije Sremskih Brankovića, Svetog Save i Svetog Simeona, Mučenika cara Uroša Nemanjića i Kosovskog mučenika Lazara Hrebeljanovića.
Prenos moštiju Cara Uroša u Jazak i Kneza Lazara u Vrdnik doprineli su jačanju snage Mitropolije. Stradanje manastira Krušedola i njegovo rušenje (paljenje) od Osmanlija 1716, daje snagu duhovnog okupljanja oko kulta Majke Angeline i Svetih Brankovića.
Mitropolija je i u svetovnim poslovima, gde je ključno predstavljala Srbe pred dvorskim institucijama, imala zadatak od koga nije nikada odstupala. Odbrana i unapređenje srpskih privilegija. I pored nebrojeno pokušaja da se Privilegije ukinu, zanemare, ignorišu, uvek se nalazilo načina da se u zakonskim okvirima pronađe rešenje i zaštite srpske institucije.
Počinje izgradnja srpskih elita u Monarhiji. Jačanje elita, dovelo je do uzdizanja srpske ideje. Poznavanjem sistema funkcionisanja Monarhije, Srbi su postepeno usvajali saznanja, učili i jačali posebno u dugom vremenu borbe sa mađarskim elitama Ugarskog sabora.
Dva veka mitropolija je adresa kojoj se obraćaju Habzburški vladari, Ugarski sabor i ugarska Vlada, za sve ključne svetovne i duhovne poslove Srba u Monarhiji. Teško breme u često teškim vremenima. Simbol srpske duhovnosti, identita i kulture. Najvažnija institucija Srba u Habzburškoj monarhiji…
(Nastaviće se)
Autor: prof dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
