Kada se sagleda celina istorije Karlovačke mitropolije, ne postoji nijedan značajniji događaj iz istorije Srba u Monarhiji da se on nije pokazao ili reflektovao kroz ovu instituciju.
Rakocijev ustanak (1703-1711), Ratovi za austrijsko nasleđe (1740- 1748) i Sedmogodišnji rat (1756-1763), Revolucionarni i Napoleonovi ratovi (1792- 1815), Revolucija 1848-1849, Veliki rat 1914-1918, samo su deo mozaika koji su Srbi morali da iznesu na svojim leđima.
Srpski mitropoliti tražili su načina da pomognu graničarima-vojnicima, da pomognu sveštenike, podignu hramove, ojačaju srpske institucije. Srpske privilegije su bile na stalnom udaru mađarskih staleža i Ugarskog sabora, ali nalazio se način da se poteškoće prevaziđu. Kroz 18. vek, pritisak unijaćenja bio je takođe veliki.
U očima i Crkve i graničara politika Habzburga bila je posmatrana kao igra dvostrukih aršina.
Jednom rukom podržati Srbe, drugom dozvoliti da se Privilegije suze i ponište. Mitropoliti su dobro shvatili i znali tu lekciju. Nije bilo vremena za malodušnost niti tugovanje nad nepravdom. Uporno, dosledno, čvrsto se insistiralo u svim razgovorima sa predstavnicima vlasti, od carskih činovnika do carskog dvora da Srpska crkva mora biti uvažena i poštovana, kao i ceo srpski narod koji je pod njenom duhovnom zaštitom.
Uporedo tekla je jedna od najvećih crkvenih renesansi u srpskoj istoriji. Svako mesto, svako selo, svaki grad u kome su živeli Srbi, imao je svoju Crkvu. Veliki napor i veliki podvig, posebno kada znamo da je u pitanju bila država Habzburga, a ne srpska država, i kada znamo da je Katolička crkva bila privilegivana institucija. Važan je podatak da se nije žalilo sredstava ni vremena da se crkve živopišu, da se podignu monumentalni ikonostasi.
Podizanje i otvaranje srpskih škola pod okriljem Mitropolije podjednako je važan proces. Prve Gimnazije i Bogoslovije nastaju zaslugom i vizijom srpskih mitropolita.
Marljivo su osnivani Fondovi za pomoć sveštenicima, svešteničkim udovicama, siročadima i talenotovanim đacima. Kupovana je zemlja koja je kroz obrađivanje davala prihode Mitropoliji, koji su upravo davali mogućnost da se ktitorska delatnost razvije do ogromnih razmera. Ktitorska delatnosti srpskih mitropolita i episkopa u Habzburškoj monarhiji bila je jedno od trajnih obeležja postojanja institucije koja je funkcionisala u 19. veku van svoje matične srpske države. Otuda su utisci i impresivniji. Nije se htelo ili smelo zaostajati za katolicima i protestantima.
Prvi planovi za obnovu srpske države nastaju u Mitropoliji. Izdvajaju se ideje mitropolita Stefana Stratimirovića i bačkog vladike Jovana Jovanovića. Nadahnuti slavnom prošlošću, a realistično zagledani u budućnost shvatali su odnose Velikih sila i dobro uočavali da buduća srpska država mora imati zaštitu i Rusije i Austrije. Težak zadatak, koji će u 19. veku biti ključ rešavanja srpskog pitanja. Često je to značilo pomiriti nepomirljivo.
Dve carevine u svojim odnosima, punim usponima i padova, Srbiju i Srbe u Monarhiji posmatrali su različitim očima. Stoga je Crkva posebno morala da vodi računa o položaju pravoslavnih vezanih emotivno za Rusiju, a državljana Dvojne monarhije koja je u 19. veku u svojim planovima ima ekspanziju i ka Rusiji i Srbiji. Nezavidan položaj koji su mitropoliti umešno rešavali, ne davajući ni jednoj strani povoda za ozbiljno nezadovoljstvo. Iz takvog iskustva morale su se izvući ozbiljne pouke. U crkvenom i političkom smislu. Staloženost, strpljenje, upornost, jaka volja, jedna jedina srpska ideja, bile su simboli svega što je predstavljala Karlovačka mitropolija. Najznačajnija isntitucija Srba u Habzburškoj monarhiji…
(Nastaviće se)
Autor: prof dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde:
Goran Vasin: Karlovačka mitropolija – uspon srpske ideje u 18. i 19. veku (prvi deo)
Preuzmite android aplikaciju.
