Olimpijada u Atini 2004, donela je veliki broj pitanja o stanju grčkih finansija i problemima javnog duga.
Iako su radovi završeni na vreme i infrastruktura značajno unapređena, PASOK se našao u ozbiljnim problemima da opravda sve veći broj neophodnih reformi i lošeg stanja finansija.
Jorgos Papandreu (sin Andreasa Papandreua), zamenjen je Kostasom Karamanlisom (sinovcem Konstantina Karamanlisa), a Nova Demokratija je morala da se uhvati u koštac sa manjkom radnih mesta i sve većim rastom javnog duga.
Tokom izbora 2007, Nova Demokratija ostaje na vlasti, ali posle serije neuspelih pokušaja da se društvo pokrene iz stagnacije, ubistva atinskog tinejdžera od strane policije januara 2008, te prvih ozbiljnijih demonstracija i recesije na vidiku, PASOK se vraća na čelo grčke političke scene oktobra 2009. Premijer je ponovo postao Jorgos Papandreu.
Vrlo brzo se pokazalo da je stanje finansija bilo vrlo loše.
Grčka se našla u ozbiljnim političkim i ekonomskim problemima. Delegacije EU i MMF su marta i aprila 2010, donele paket mera o pomoći grčkoj ekonomiji. Ipak, nezadovoljni otpuštanjima u javnom sektoru, privatizacijama, povećavanjem poreza i smanjenjem plata levičari su pokrenuli demonstracije u Solunu i Atini.
Tokom 2011, nekoliko puta je dolazilo do ozbiljnih sukoba sa policijom. Papadreuova vlada bila je na ivici opstanka. U narednim mesecima političke krize, pregovorima sa kreditorima iz EU, MMF, stalnim demonstracijama, najpre je pala Papandreuova vlada, a potom su dva puta održani i parlamentarni izbori tokom prve polovine 2012.
Pojava radikalne levice Sirize i Zlatne zore ekstremne desnice, donela je nove političke faktore u Grčkoj.
Osim Nove Demokratije kao konzervativne stranke sa stabilnim procentom oko 30 procenata glasova, nove stranke oslonjene na demagogiju, anti EU i antimigrantski stav dobijaju istaknutije mesto. PASOK je postepeno gubio svoje mesto vodeće stranke na levici.
U koaliciji Nove Demokratije i Pasoka Antonis Samaras je tokom 2013-2014 pokušavao da smiri političke strasti i da stabilizuje ekonomiju i stanje javnog duga. Siriza i Zlatna zora su u tim momentima dobijale značajan zamah opstrukcijama i neretkim pozivanjem na demonstracije. Na izborima januara 2015, Siriza je odnela pobedu, a Aleksis Cipras je postao premijer.
Ciprasove ideje da redefiniše odnos Grčke prema stranim poveriocima, nailazio je na ozbiljne poteškoće.
Krajem juna 2015, Grčka faktički više nije mogla da otplaćuje dugove, a nova pomoć je bila stopirana. Ciprasov referendum o novom finansijskom zaduživanju imao je za osnovu odbijanje sporazuma, a izglasavanje je trebalo da ojača njegovu poziciju u pregovorima. Tokom jula i avgusta vršeni su pregovori o novom paketu pomoći u kome je Nemačka posebno bila involvirana.
Drakonske mere koje su predlagane da bi se zaveo red u grčkim finansijama, dodatno su brinule građane koji su godinama bili pod pritiskom povećavanja poreza i smanjenja plata. U septembru 2015, Siriza ponovo dobija izbore, a Cipras novi mandat. Do 2018. preovladavaju pitanja odnosa sa Turskom, migrantske krize, ali i odnosa sa Makedonijom (Prespanski sporazum).
Finansije su unekoliko popravljene, a zabeležen je i rast BDP, nezaposlenost smanjena.
Radikalni levičari su bili primorani na popuštanje svojih zahteva i na pakt sa neoliberalnim idejama iz EU. Glasanje o Prespanskom sporazumu pretvorilo se u pitanje nacionalnog ponosa i časti za veliki broj konzervativno opredeljenih Grka. Ujedno bilo je jasno da Ciprasova vlada nema više politički potencijal, što se pokazalo početkom 2019.
Na novim izborima Nova Demokratija je osvojila 40 procenata glasova, Siriza manje od 30, a Pasok faktički više nije bio važna politička stranka. Zlatna zora doživela je potpuni neuspeh. Kirijakos Micotakis (sin Konstantina Micotakisa) koji je bio lider Nove Demokratije od 2016, postao je premijer.
Ključna ideja je bila da ubrzano pojača rast BDP, smanje tenzije u odnosima sa Turskom, i dodatno smanji javni dug.
Pandemija Korona virusa od marta 2020, pred Grčku kao i druge evropske zemlje nametnuo je nova teška politička i ekonomska pitanja. Postepeno izlaženje iz ekonomske krize planirano je za 2021.
Dva veka moderne grčke državnosti ostaju u senci svih ovih dešavanja.
Suočeni sa ozbiljnim problemima na političkoj i ekonomskoj ravni dnevni događaji su prestizali jedan drugi. Odnos sa Turskom, tokom leta i jeseni 2021, bio je težak zbog pitanja Kipra.
Kao i kod drugih balkanskih naroda pitanje istorijskog nasleđa i identiteta često su bila između upotrebe i zloupotrebe u svakodnevnoj politici. Odnos prema EU, posebno Nemačkoj posebno je bio u toj kategoriji. Mesto Grčke u EU i NATO suštinski nije dovedeno u pitanje.
Ponosna na istoriju, svesna značaja i mesta u evropskoj istoriji, pravoslavna, dinamične i burne politike, mediteranska i balkanska Grčka ulazi u novo razdoblje evropske i globalne istorije.
Događaji u Ukrajini podsećaju koliko su nestalni i nepredvidivi putevi politike kada se ukrste sa istorijskim sećanjem. Kao što svako novo vreme, traži nove odgovore…
(kraj)
Autor: Prof. dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Gorana Vasina možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
