Почетна > Блог
Блог Србија

Горан Васин: Аустријска Краљевина Србија (други део)

Положај Србије после Пожаревачког мира 1718. био је врло специфичан. Она се налазила под директном ингеренцијом владара, цара Карла VI, као Dominum regium. Овакав статус сведочио је о озбиљним плановима Двора када је у питању и политички и стратешки положај Београда и саме Србије у очима Беча.
Фото: Градске инфо

За конкретне свакодневне политичке, административне и црквене послове била је задужена тзв. Администрација. На њеном челу налазио се принц Александар Виртембершки, блиски сарадник Еугена Савојског.

О Александру Виртембершком српска историографија са почетка 20. века писала је критички, као о човеку који је трошио велике суме новца, крчио шуме и време проводио испијајући вино и махом у лову. Између два светска рата у делима Душана Поповића та слика је већ била измењенија.

Нагласак је био на формирању потпуно другачијег начина функционисања финансија и пореског система. Аустрија је тежила брзом завођењу пореза и новој урбанизацији Србије. Земља је брзо подељена на округе, којима су махом руководили провизори, а који су преко локалних кметова и кнезова сакупљали порез.

Управо је сакупљање пореза, пописивање имања и становништва почело да изазива и прва незадовољства. Подзакупци пореза били су често Срби, који су се вештим трговачким способностима издвајали у први план.

Појављују се имена Вука Исаковића, Илије Стратимировића, Станише Марковића, Јефте Витковића и других. Умешно и способно они су се издвојили у пословима локалних оберкнезова и постајали нова економска елита у Србији. Тај процес испоставиће се као кључан у јачању трговачког српског сталежа и генерално самопоуздања локалних српских старешина.

Уз успоне и падове, разочарења и увек нове идеје, стварала се база за подизање Српског устанка (неколико деценија касније). Начињени су први кораци, а формирање националне (српске) милиције заокружава тај почетни процес.

Пописи из 1725, 1728-9, 1737, дају јасну етничку слику Србије, али и укупног броја становника који се лако могу поредити и са подацима по парохијама Српске цркве. Број Срба посебно је порастао у Београду. Град се потпуно мењао. Српска варош се почиње издвајати као посебна целина.

Саборна Црква и митрополитиски двор били су средиште вароши, а трговачка чаршија је предњачила у озбиљним посредничким везама између Беча и Цариграда. Досељавање великог броја Немаца, Чеха, подизање значајнијег броја католичких цркава у Немачкој вароши, сведочили су озбиљним плановима Двора када су у питању Београд и Србија.

Немци развијају мануфактуре и привредне капацитете. Оснивају се прве пиваре. Радило се на проширивању и стварању нове путне структуре, ради бољег функционисања администрације. Реконстурукција саме

Београдске тврђаве рађена је по плану маршала Вобана. Подаци сведоче да је Београд пре рат 1737, имао између 12-15 000 становника.

У немачкој вароши живеле су велике заједнице Јевреја и Јермена. Најчешће су се бавили трговином, а архивски подаци сведоче да је део Јеврејског становништва већ тада писао ћирилицом. Јермени из Београда ће се после пораза Аустрије у рату 1739, махом преселити у Нови Сад, где ће подићи свој храм. Прича о Јерменском храму у Новом Саду, посебно је важна и вредна и заслужује посебну тему за разговор и посебан текст.

Дворски ратни савет који је био надлежан за сва административна питања, посебно је пажњу посветио новим касарнама и утврђењима, јачању војних капацитета, али није изостала брига ни о државним школама. Немачки учитељи уз надзор језуита, били су надлежни за просветна питања. Православни српски митрополит у Београду био је кључна личност српске заједнице у самом граду и Србији.

Прве године управе биле су тешке и компликоване, због новог система управе, начина опорезивања, генерално свакодневног живота. У односу на османску управу Срби су добили значајније слободе, други вид црквеног и политичког организовања на Црквено-народном сабору.

Трговачка и кнежинска елита својим јачањем допринела је бољем и јачем повезивању свих Срба под влашћу Хабзбуршке монархије. Једном започети процес националног повезивања и јачања није било могуће зауставити. Модерна српска државност врло брзо ће бити дефинисана, обнова српске средњевековне државе, генерације ће стремити да се тај циљ и испуни.

(Наставиће се)

 

Аутор: проф др Горан Васин

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде.

Goran Vasin: Austrijska Kraljevina Srbija (prvi deo)

 

Преузмите андроид апликацију.