17.marta 1969. godine, Izrael je prvi put birao ženu za premijera države. Bila je to Golda Majer (Golda Meir , rođ. Golda Mabovitch).
Rođena je u Kijevu, 03. marta 1898. godine, tada pripadajućem delu Carske Rusije. Zbog progona Jevreja , 1906. godine, sa roditeljima je emigrirala u SAD u državu Viskonsin, grad Milvoki. Veoma rano, sa svega 11 godina, Majerova će demonstrirati srčanost i snagu duha. Organizujući protest ispred kuće „nekog malog amerikanca“ koji je ružnim ponašanjem i antisemitskim stavom uvredio svoju devojku.
Izuzetno ambiciozna, u Americi je završila dve škole odnosno, Univerziteta :„North Division High School“ i „Wisconsin State Normal School“. Oba u državi Viskonsin. Nakon završenih studija zaposlila se kao predavač. Iste godine, pod uticajem sestrinog muža, priključila se političkoj organizaciji Radnika Ziona. Tada je prvi put došla u bliski dodir sa idealima laburističkog cionizma. U tom krugu ljudi upoznaje Morisa Majersona, za kojeg se udala 1917. godine. Preduslov za brak, Golda je tražila od Morisa da se presele u Palestinu. Zbog problema, izazvanih ulaskom Amerike u Prvi svetski rat, bračni par se obreo u Palestini tek, 1921. godine. Tri godine kasnije sele se u Tel Aviv. Tada počinje aktivniji politički život Golde Majerson. U Veću zaposlenih žena Palestine postaje sekretar, 1928. godine. Ovo je bila njena prva javna funkcija. Jedna je od osnivača Radničke Partije Izraela, 1929. godine.
U narednom periodu uslediće vrtoglavi uspon u političkom životu ove žene. Koja je uspela da zemlju pod kolonijalnom upravom Britanske Palestine, istgrne iz ruku britanske administracije, i uđe u suživot sa palestinskim narodom. Godine 1946. Goldu Majerson biraju za predsednicu, Jevrejske cionističke organizacije, u kojoj će biti aktivna do, Deklaracije Ujedinjenih nacija o nezavisnosti Izraela, 14. maja 1948. godine.
Ostao je upamćen njen odgovor, 1948. godine, Abdulahu I od Jordana (kralj Kraljevine Jordan). Abdulah I, savetovao je da ne žuri sa proglašenjem nezavisnosti. Majerson je odgovorila: „Čekali smo dve hiljade godina. Da li Vam to izgleda kao žurba?“.
Poznavaoci ondašnjih prilika, žar za nezavisnosti Izraela uvezali su sa 136. psalmom jevrejskog cara Davida koji glasi: „Ako zaboravim tebe, Jerusalime neka me zaboravi desnica moja. Neka se prilepi jezik moj za nepce moje, ako spomen tvoj zaboravim, ako ne stavim Jerusalim iznad svake radosti svoje“. Car David isti psalm završava rečima: „Kćeri Vavilonska zlotvore, blago onom ko ti uzvrati za delo koje si nam učinila! Blažen je onaj ko uzme i razbije decu tvoju o kamen“. (da se otkloni svaka zla sumnja – Vavilon je personifikacija zla, koje rađa decu odnosno, zle misli, iz kojih nastaju zla dela, prema bilo kom čoveku; a blažen je onaj koji ne prihvata zle misli već ih razbija o kamen; prim.autora).
1949. godine, Golda Majerson je izabrana u Kneset (Skupštinu). Posle smrti supruga 1951. godine preuzeće hebrejsko ime Majer (Meir) 1956. godine. Od 1949 do 1956. godine bila je ministar rada, a od 1956-1966. godine, ministar spoljnih poslova. 17. marta 1969. godine postaje premijerka države Izraela. Imala je 71 godinu.
Golda Majer ostaje upamćena kao jedna od prvih žena na svetu koja je postala premijer države. Upamćena je i kao, jedna od osnivača države Izrael. Upokojila se 08. decembra 1978. godine, u osamdesetoj godini života.
Slika dole: Golda Majer kao Ministar spoljnih poslova
Preuzmite android aplikaciju.
