Prestupna godina nije poznata samo po 29. februaru, već i po najvećem sportskom događaju. Olimpijskim igrama završava se olimpijada u kojoj su četiri godine atletičari trenirali za kraću trku, duži skok i dalji hitac.
Igre u Parizu bile su centar ovogodišnjih takmičenja, ali sve ono što je prethodilo i sledilo nakon njih zaokružilo je jednu uzbudljivu atletsku sezonu. U godini za nama oborena su 23 svetska rekorda.
Adrenalin koji publika oseti na tribinama dok gleda finale neke atletske trke nemerljiv je sa onim koji atletičar oseća na stazi. Letnje olimpijske igre bile su najposećenije do sada, sa više od milion prodatih karata.
Od 17 svetskih rekorda koji su postavljeni na otvorenom u 2024. godini, tri su bila na Igrama u Parizu.
Šveđanin Armand Duplantis preskočio je motkom letvicu postavljenu na 6,25 metara.
Amerikanka Sindi Meklafin-Levron ponovo je, kao u Tokiju, u finalu postavila svetski rekord u trci na 400 metara sa preponama istrčavši 50,37.
Američka miks štafeta na 4×400 metara postavila je svetski rekord u novoj olimpijskoj disciplini – 3:07,41.
Slomljen olimpijski san nagrađen svetskim juniorskim zlatom
Srpska atletičarka Angelina Topić je na Olimpijske igre otišla kao jedna od glavnih favoritkinja za osvajanje odličja u skoku uvis. Prošlogodišnja evropska „Zvezda u usponu“ dva puta je ove godine postavljala rekord Srbije i preskakala letvicu postavljenu na 1,98.
Prvi put već u maju na mitingu Dijamantske lige u Rabatu, a drugi nepunih mesec dana pre Igara na mitingu iste kategorije u Parizu.
Topićeva je u periodu između dva državna rekorda osvojila srebrnu medalju na seniorskom Evropskom prvenstvu u Rimu, kada je u trećem pokušaju preskočila 1,97.
Kvalifikacije na Olimpijskim igrama izgledale su kao i svake druge, dok se nije videla grimasa na Angelilinom licu posle jednog zaleta u zagrevanju.
Kadar sa tribina kako joj fizioterapeut i doktor bandažiraju zglob, na koji se kasnije teško oslanja, nije bio optimističan. Da je u tom trenutku znala da je slomljen pitanje je da li bi napravila jedan od najvećih atletskih podviga ove godine.
Koliko je zalet za skok uvis zahtevan i proračunat pokazuju izlepljene markice i oznake koje skakači nekada iz skoka u skok menjaju. Ukoliko to radite praktično na jednoj nozi jednako je hendikepu – kao da vam je neko stavio povez preko očiju!
U takvoj situaciji Topićeva je uspela da se pasira u finale Olimpijskih igara sa samo 19 godina, ali ne i da nastupi u njemu. Snimak je potvrdio sumnje, prelom zgloba i nastup je otkazan.
Za manje od mesec dana Angelina Topić je uspela da se oporavi i pobedi na Svetskom juniorskom prvenstvu u Peruu. Trijumfom je kopletirala zlatnu juniorsku selekciju, napravivši tako još jedan neverovatan podvig.
Najbrže olimpijsko finale na 100 metara svih vremena
Nikada se do Igara u Parizu nije dogodilo da svi finalisti u muškoj konkurenciji na 100 metara istrče trku ispod 10 sekundi.
U 12 stoninki razlike kroz cilj su prošli pobednik Noa Lajs iz SAD, koji je semafor zaustavio na 9,79 sekundi, i osmoplasirani finalista Jamajčanin Oblik Sevil sa 9,91.
Iako se nakon penzionisanja kralja atletike Juseina Bolta retko mogu videti trke na granici 9.60, gotovo se nikad češće viđaju na 9.80.
Svetski sprint postao je ujednačen, ali nedovoljno ekstreman da se neko u bližoj budućnosti približi svetskom rekordu Jamajčanina od 9,58 iz 2009. godine.
Duplantis je za sada na 6,26 metara
Deseti sopstveni svetski rekord švedski skakač s motkom Armand Duplantis postavio je na mitingu Dijamantske lige u Poljskoj, 20 dana nakon rekorda postvaljenog u finalu Igara u Parizu.
Kao dete s kim niko neće da se igra, Duplantis nastupa na takmičenjima, od trenutka predstavljanja takmičara dok on ne dođe na zalet nekada prođe i više od sat vremena. Jednostavno nema konkurenciju.
Dok je za sve skakače granica od šest metara magična i neostvaren san, Duplantis je ne preskoči samo aku mu je loš dan.
Odavno ga više ne porede sa legentarnim Sergejom Bupkom, jer je njegove rekorde ostavio zapisane u knjigama, jedino se i dalje pominje da svetske rekorde obara za po jedan centimetar. Za sada je na 6,26 metara.
Evropska „Zvezda u usponu“ i dalje sija u Srbiji – Vilagoševa preko 65 metara
Nakon prošlogodišnje nagrade evropska „Zvezda u usponu“ koja je pripala Angelini Topić, ovogodišnja je dodeljena Adriani Vilagoš.
Na desetogodišnjicu državnog rekorda Srbije u bacanju koplja Tatjane Mirković (Jelače), identično na seniorskom Evropskom prvenstvu, bačen je novi nacinalni rekord. Adriana Vilagoš je hicem 64,42 za 21 centimetar nadmašila prethodni i drugi put zaredom postala vicešampionka Evrope za seniorke.
Ovaj hitac je možda bio iznenađenje za atletsku javnost, ali ne i za Vilagoš koja je do kraja sezone još tri puta zabadala vrh koplja još dalje.
Granicu od 65 metara prvi put je prebacila na mitingu Dijamantse lige u Londonu, zatim u Poljkoj, a njeno koplje najdalje je letelo početkom septembra na Memorijalu Borisa Handžekovića u Zagrebu kada je pobedila daljinom 65,64.
Uspešnu sezonu Vilagoš je zaokružila visokom drugom pozicijom u finalu Dijamantske lige u Briselu i na samom kraju sezone bacila koplje 65,23.
Jedini pad forme Vilagoš je imala na Igrama u Parizu. Hitac od 60,49 nije bio dovoljan da se za jednu poziciju nađe među 12 najboljih u finalu, kvalifikaciona norma je bila tačno 62 metra.
Dete sa druge planete – Gaut novi GOAT?
Sa rezultatom 20,04 na 200 metara, Gaut Gaut postao je najbrži šesnaestogodišnjak ikada i početkom decembra oborio najdugovečniji seniorski rekord Australije koji je Peter Normar držao 56 godina.
Uvertira je bio kontinentalni rekord na 100 metara dan ranije u kategoriji do 18 godina – 10,17.
Rame uz rame ili uz liniju startnog bloka Gaut je stao sa Juseinom Boltom, ali je u cilju ispred njega za devet stotinki. Svetski rekord za uzrast od 16 godina Bolt je postavio 2003. godine (20,13).
Atletska egzibicija – od opklade do spektakla
Jedini 400 preponaš koji je istčao trku ispod 46 sekundi i jedini skakač motkom koji je preskočio letvicu postavljenu iznad 6,20 metara opladili su se ko je brži na 100 metara. Ova vrsta egzibicije nije česta u svetu atletike.
Karsten Varholm i Mondo Duplantis su svetski rekorderi i dugogodišnji vladari u svojim disciplinama, ali švedski skakač motkom Duplantis je bacio rukavicu u lice Norvežaninu Varholmu izazvavši na ga dvoboj. Pucalo se, ali iz startnih pištolja.
Za obe njihove discipline neophodna je brzina, ali ne ona maksimalna.
Duplantis u skoku motkom mora da dostigne idealnu brzinu kojom će uspeti da se uz pomoć motke vine preko letvice postavljene preko šest metara.
Varholm u trci na 400 metara sa deset prepona nikada ne razvije svoju maksimalnu brzinu, već se trudi da ujednačenim ritmom i jednakim brojem koraka trči imeđu deset prepona postavljenih na 35 metara razlike.
Iako je lični rekord stavljao Norvežanina u ulogu blagog favorita, Šveđanin je pobedio sa 10 stotinki prednosti. Samouvereno je kroz cilj prošao za 10,37 i opravdao ulogu izazičava.
Novopazarski duo niže rekorde
Naslednike jugoslovenskih velikana srednjih pruga srpska atletika je čekala nekoliko decenija. Prvo je stazom protrčao Elzan Bibić koji je počeo da obara državne rekorde Daneta Korice i Dragana Zdravkovića, dok je Bibićeve počeo da ruši Aldin Ćatović.
Bibić je u bogatoj kolekciji vlastitih državnih rekorda poslednjeg dana aprila popravio rekord Srbije na 5.000 metara za deset sekundi, sa 15:24,42 spustio je na 15:14,78.
Na Evropskom prvenstvu u Rimu Bibić je u pomenutoj disciplini bio šestoplasirani.
View this post on Instagram
Bibićev sunarodnik Aldin Ćatović oborio je njegov naconalni rekord za atletičare do 18 godina na 1.500 metara – 3:41,24 i to na samom kraju letnje sezone na mitingu u Priboju.
Ćatović se nije zaustavio nacionalnim, nego je oborio i evropski rekord na 2.000 metara. Nije se usplašio seniorske konkurencije, već je na mitingu zlatne kategorije Boris Handžeković u Zagrebu bio 11. s rezultatom 5:04,90.
Pre istrčanog evropskog rekorda, Ćatović je u avgustu osvojio dve medalje na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore u Banjskoj Bistiri.
Alekna oborio najdugovečniji svestski rekord za muškarce
Litvanac Mikolas Alekna bacio je 14. aprila disk u Oklahomi 74,35 metara i oborio svetski rekord Nemca Jurgena Šulta iz 1986. godine, koji je tada bacio 74,08.
Rekordi se postavljaju da bi se obarali, ali punih 38 godina niko nije uspeo da se približi granici od 74 metra. Kada se Alekna rodio Šult je već 17 godina bio vlasnik svetskog rekorda, dvadeset jednu godinu kasnije Litvanac obara najdugovečniji svetski rekord u muškoj konkureniciji.
Bila je to najbolja serija ikada, svih šest hitaca su letela preko 70 metara, ali je peti bio istorijski.
Formu nije uspeo da sačuva do kraja sezone. Na Evropskom prvenstvu u Rimu bio je treći sa 67,48 metara, a na igrama u Parizu drugi – 69,97.
Mahučik iz prve preko 2,10 za novi svetski rekord
Ukrajinka Jaroslava Mahučik napravila je senzaciju sličnu kao Alekna. Oborila je svetski rekord u skoku uvis iz 1987. godine. Na mitingu Dijamantske lige u Parizu preskočila je letvicu postavljenu na 2,10 u prvom pokušaju.
Bugarka Svefka Kostadinova svetski rekord od 2,09 postavila je na Svetskom prvenstvu u Rimu.
Mahučik je trenutno aktuelna svetska, evropska i olimpijska prvakinja i vlasnica svetskog rekorrda.
Beograd domaćin Svetskog prvensva u krosu
Beograd je 2017. i 2022. godine bio domaćin Evropskog i Svetskog prvenstva u dvorani, a ove godine na samom kraju marta održano je takmičenje na otvorenom u Parku prijateljstva.
Izazovnom stazom, blatnjavom i s preprekama, trčali su elitni dugoprugaši sveta, a među njima i 13 atletičara iz Srbije.
Deseto mesto u miks štafeti zauzeli su Teodora Simović, Milica Tomašević, Nikola Raičević i Elzan Bibić.
Milica Gardašević osvojila Zlatnu ligu
Slično Dijamantskoj ligi u letnjoj, takmičenja u okviru Zlatne lige održavaju u dvoranskoj sezoni. Milica Gardašević prva je atletičarka iz Srbije koja je podigla pehar u mladom elitnom takmičenju, a trijumfovala je u disciplini skok udalj.
Uspešnu zimsku sezonu upotpunila je finalom na Svetskom dvoranskom prvenstvu početkom marta u Glazgovu. Šesto mesto zauzela je najboljim skokom u dotadašnjem delu sezeone – 6,74.
Kako je završila sezonu u dvorani, na tom nivou je započela i na otvorenom. Najdalji skok je zabeležila na mitingu u Poljskoj 18. maja kada je skočila 6,76.
Nažalost do kraja godina nije uspela da pronađe bolji momentum. Na Evropskom prvenstvu u Rimu i Olimpijskim igrama u Parizu nastup završava u kvalifikacijama, ali sebe na zaletištu vidi i u Los Anđelesu.
Dugu sezonu završila je u finalu Dijamantske lige, osvojila je peto mesto skokom od 6,40.
Preuzmite android aplikaciju.
