Rad od kuće, onlajn nastava, fitnes bez odlaska u teretanu i selidba iz gradova čine novu normalnost građana širom sveta.
Potrebe potrošača su se znatno promenile tokom pandemije, pa će i kompanije širom sveta u budućnosti morati da planiraju svoje strategije u skladu s tim. Kako je najavio “Juromonitor internešenel”, već je definisano pet najupečatljivijih globalnih trendova koji su bili nezamislivi pre početka ove krize.
Na prvom mestu je rad od kuće, koji se već sada može smatrati novom normalnošću. Veruje se da će rad na daljinu biti neko vreme uobičajen i posle ukidanja ograničenja zbog kovida-19. Upravo zbog toga mnoge kompanije prilagođavaju i planiraju svoje poslovanje u tom smeru i uvode više inovacija, ali ne očekuje se da će se rad od kuće zadržati dugoročno, jer pitanje je da li će i u kolikoj meri trpeti posao.
Drugi globalni trend je zabava koja se uselila u kuće, pa je, osim pristupa internetu čak i u najudaljenijim delovima, povećana nabavka potrošačke elektronike i pametnih uređaja. Svi koji su na zabavu trošili novac van kuće sada su ga preusmerili na nabavku tehnologije i opremanje za provod u vlastitim domovima. Najviše promena donela je onlajn nastava, jer je zatvaranje škola primoralo milione učenika i nastavnika da se oslone na digitalnu nastavu. To je naglo povećalo ulaganja u oblasti edukativnih tehnologija kako bi pristup obrazovanju bio što lakši i dostupniji svima.
Velnes u svakom segmentu života sledeći je trend koji je bio prisutan i pre pandemije, ali je sada doživeo procvat. Sve tehnologije, aplikacije i prenosivi uređaji koji služe za brigu o zdravlju kod kuće, sve to je postalo nešto bez čega se potrošači širom sveta ne odriču. Iako su ovaj trend pokrenule mlađe generacije, lako su ga prihvatili i svi ostali, te je sada popularno sve što omogućava kontrolu zdravlja.
I na kraju, primećen je razvoj prigradskih naselja pošto su ljudi masovno tražili izlaz iz zatvorenog prostora i mogućnost da se izoluju. Broj neurbanih domaćinstava na globalnom nivou nastavlja brzo da se širi, a to će se nastaviti verovatno i posle stavljanja pandemije pod kontrolu. Predviđa se da će se njihov broj povećati za 36 procenata u narednih 20 godina.
Sve veći broj potrošača, uglavnom zbog udobnosti, ekologije i cena nekretnina, bira život u prigradskim područjima i manjim gradovima u blizini metropola, odustajući od najužih gradskih centara. To je slučaj u razvijenim ekonomijama, ali i u zemljama u razvoju. Budući da su ljudi u mogućnosti da obavljaju više poslova i drugih aktivnosti na daljinu nego ikada ranije, gradovi se više ne smatraju nužnim mestom za život. Tržni centri, tehnološke kompanije i trgovci na malo, pokazuju istraživanja, moraće da se granaju u pravcu novih uslova za život i rad ljudi širom sveta.
Preuzmite android aplikaciju.
