U pojedinim vinogradarskim rejonima berba vinskih sorti uveliko traje, ali ne i u Župskom i u Trsteničkom vinogorju.
Kišnu sedmicu koja je, kažu, došla kao poručena, vinogradari koriste za pripremu sudova i opreme. Sa optimizmom očekuju berbu grožđa, posebno autohtonih sorti čija su aromatična zrna već puna šećera i kiselina.
Za iskusne župske vinogradare ovo je takozvana lenja godina, koja zbog sušnog leta nije iziskivala mnogo rada u zasadima. Dani su bili vreli, ali noći sveže, a izostali su i vrući vetrovi koji isušuju lozu. Proizvođačima je išlo na ruku i specifično podneblje.
,,Glinovito zemljište pomešano sa peskom, ali kada se takvo zemljište lepo pripremi i obradi ono u sebi nakupi i čuva jako puno vlage. Vinograd je prosto takva biljka ima jako dobar razvijen korenov sistem koji jako duboko prodire. Župsko zemljište i tlo je specifično i sačuvalo je tu vlagu“, izjavio je Živorad Damnjanović, enolog i vinogradar.
Kragujevački akvarijum – mesto za uživanje i učenje.
Kada se Milomir Milosavljević pre 17 godina vratio iz Švajcarske osim kaskadne sadnje, primenio je i tamošnju praksu zatravljivanja vinograda. Pionirski poduhvat, pokazao se kao uspešan u izmenjenim klimatskim prilikama.
,,Te uljane repice što smo sejali, zatim ova trava što se pokosi, loza što se izmelje, to je sve kvalitetan humus koji se vremenom stvorio. Tu treba 12 do 15 godina da bi se to osetilo i to se oseća u vinogradu. Ta trava zadržava kišu da ne može da odnosi erozija zemljište“, objašnjava Milosavljević, vinogradar i vinar.
Globalne klimatske promene nametnule su izazove i vinogradarstvu. Letnje kiše zamenile su oluje, a zbog tropskih temperatura i sušnih perioda, razmišlja se o novim agrotehničkim merama i ispitivanjima vinove loze koje se primenjuju u našem susedstvu, u Crnoj Gori i u Makedoniji.
Preuzmite android aplikaciju.
