Глобална потрошња вина прошле године пала је на најнижи ниво од 1996. јер је инфлација довела до рекордних цена, а то је одбило потрошаче који се већ боре са нижом куповном моћи, објавила је Међународна организација за вино (ОИВ) са седиштем у Паризу.
Проценили су да је светска потрошња у 2023. била 221 милион хектолитара (мхл), што је пад од 2,6 одсто у односу на 2022. и 7,5 одсто у односу на 2018, преноси Ројтерс.
У овој организацији сматрају да су на овакву ситуацију на тржишту највише утицали геополитичка напетост, посебно рат у Украјини и енергетска криза, заједно с поремећајима у глобалном ланцу снабдевања. То је довело до виших трошкова производње и дистрибуције, што је значајно повећало малопродајне цене вина и смањило укупну тражњу.
Како се наводи, прошлогодишњи пад потражње био је посебно изражен у Кини, а процењен је на минус 25 одсто.
Тамошња потрошња вина нагло је порасла почетком века у складу са растућом средњом класом.
Али је протеклих пет година пала за више од 60 одсто, углавном због ограничења у вези са пандемијом и због растућих цена. Када је реч о трговини, укупни обим пао је 6,3 одсто, док је вредност трговине пала 4,7 одсто и износи 36 милијарди евра.
ОИВ је додатно снизио процену прошлогодишње производње вина на 237 мхл, што је 10 одсто испод производње из 2022. и најниже у више од 60 година.
Како је објашњено, пад производње последица је лошег времена, укључујући рани мраз, обилне падавине са једне и сушу с друге стране те пратећим гљивичним обољењима, како на северној, тако и на јужној хемисфери.
Агенција подсећа да је Италија произвела 38,3 милиона хектолитара вина, што је најмања количина од 1950. године, тј. пад од више од 23 одсто у односу на претходну годину, чиме је изгубила позицију водећег произвођача и то је сада Француска.
Прелиминарне процене за ову годину када је реч о произвођачима са јужне хемисфере указују на опоравак два највећа произвођача – Аустралије и Аргентине – државе које су прошле године претрпеле значајан пад производње.
Ипак се процењује да ће и њихова производња у 2024. бити четири, односно шест одсто испод петогодишњег просека. Такође се очекује и да ће Чиле због временских неприлика трећу годину заредом произвести мање вина.
Zbog ogromne inflacije, Argentina denominuje najkrupniju novčanicu
Преузмите андроид апликацију.
