Da vam je neko pre samo pet godina rekao da će Švedska imati uzdrmanu i oslabljenu ekonomiju i vrtoglavi porast kriminala u državi, koji zahteva i angažovanje vojske, pored policije, verovatno ne biste verovali.
Da vam je nako tada rekao da će garantovane cene stanova, za socijalno ugrožene grupe, biti povećavane, da će tržište nekretnina stati, a da će cene osnovnih namirnica skakati i po nekoliko procenata u kratkom vremenskom periodu, verovatno ni u to ne biste poverovali.
Švedska trenutno ima najveću inflaciju u poslednjih 30 godina.
Švedska kruna je najslabija u odnosu na euro u istoriji , a rastuće kamatne stope za mnoga domaćinstva znače i mnogo veća izdvajanja za hipoteke. Cene hrane su za godinu dana porasle za 20 posto.
Broj bankrota u Švedskoj porastao je u januaru ove godine na najviši nivo u poslednjoj deceniji zbog sve većeg pritiska na građevinske kompanije izazvanog tekućom krizom na tržištu nekretnina, javlja Blumberg. Broj stečajnih prijava porastao na 622, što predstavlja povećanje od 47 odsto u odnosu na godinu ranije.
Loše ekonomske pokazatelje više ne krije ni država.
“Visoka inflacija je smanjila realne iznose plata, a stroža monetarna politika je povećala troškove zaduživanja i dovela do korekcije cena stanova, jedan je od zaključaka istraživanja koje je sproveo OEBS.
“Slabljenje ekonomske situacije gurnulo je švedsku ekonomiju u recesiju 2023.” Ovo su zaključci nove prognoze ekonomskih pokazatelja Ministarstva finansija Kraljevine Švedske. Istovremeno, ministarka finansija Elizabet Svanteson predlaže da država u predložene reforme koje će se predstaviti u novom nacrtu budžeta investira 40 milijardi švedskih kruna (3.4 milijarde eura).
Visoka inflacija više od dve godine nastavlja da opterećuje domaćinstva i preduzeća. Kombinacija visokih cena i viših kamata ograničava potrošnju domaćinstava. Izgradnja nekretnina je takođe u padu, što koči rast. Ministarstvo finansija procenjuje da će se švedski BDP ove godine smanjiti za 0,8 odsto.
„Vidimo neke svetle tačke sa nižom stopom inflacije, ali bazna inflacija ostaje previsoka. Ovo predstavlja veliki teret za domaćinstva i preduzeća i doprinosi ulasku švedske privrede u recesiju. Sada moramo zadržati kurs u borbi protiv inflacije kako bismo mogli da preokrenemo trend u švedskoj ekonomiji“, izjavila je ministerka Svanteson.
“Švedsko tržište rada ostaje snažno. Međutim, zbog ekonomske krize, očekuje se rast nezaposlenosti 2023. i 2024. Očekuje se da će privreda početi da se oporavlja 2025. godine”, izjavila je Svanteson.
„Našli smo se ne samo u zategnutoj ekonomskoj situaciji, već i u teškoj bezbednosnoj situaciji. Fokus mora biti na smanjenju inflacije uz davanje prioriteta neophodnim merama za jačanje pravosudnog sistema i odbrane“, rekla je Svanteson.
Naime, u Švedskoj se gotovo paralelno sa lošom ekonomskom situacijom razbuktava i ozbiljna bezbednosna unutrašnja kriza, izazvana najvećim porastom kriminala u državi.
Tokom septembra u Švedskoj je zabeležen najveći broj nasilnih smrtnih slučajeva. Stradalo je 11 ljudi, ističe Gardijan i piše kako su u odvojenim incidentima ljudi ubijeni u pucnjavi, ali u podmetanjima bombi u glavnom gradu Švedske.
Nakon ovih dešavanja, Ulf Kristerson, premijer države najavio je angažovanje i vojske u borbi protiv nasilja bandi kao i niz drugih, strožih mera.
Švedska se, navodi Gardijan, već nekoliko godina hvata u koštac s problemima oko nasilja bandi koje se međusobno sukobljavaju vatrenim oružjem i bombama u borbi oko trgovine oružjem i drogom.
Prošle godine u Švedskoj je zabeležena 391 pucnjava u kojima su smrtno stradale 62 osobe, dok je godinu dana pre iz vatrenog oružja ubijeno 45 ljudi.
Kako Rojters javlja Švedska je, decenijama unazad imala liberalnu imigracionu politiku i primila je više imigranata po glavi stanovnika nego bilo koja druga evropska zemlja, naročito tokom migracione krize 2015. godine.
Politiku primanja migranata pokrenula je bivša vlada predvođena socijaldemokratama, ali ih je sadašnja, Kristersenova vlada, pooštrila, ukazao je Rojters, dodajući da je oko 20 % od 10.5 miliona stanovnika Švedske rođeno u inostranstvu.
Švedska policija procenjuje da je oko 30.000 ljudi u Švedskoj direktno umešano ili ima veze s kriminalnim bandama, prenosi Rojters, dodajući da se nasilje takođe proširilo iz velikih urbanih područja u manje gradove u kojima su krivična dela nasilja bila izuzetno retka.
Korisnici EU fondova predstavili svoje proizvode na Balkanskom festivalu sira
Preuzmite android aplikaciju.
