Danas su opšte poznata mesta koja garantuju dobar noćni provod u Novom Sadu. Kafići, kafane i klubovi su postali sinonimi za izlaske. Ipak, treba se podsetiti da se novosadsko poimanje dobrog provoda veoma promenilo kroz istoriju, pa su zabave u 18. i 19. veku izgledale znatno drugačije.
Kao i u većini velikih evropskih gradova tog vremena, i u „Srpskoj Atini“ se mnogo polagalo na različite društvene skupove i priredbe, ali su se balovi uvek posmatrali kao posebno svečani događaji i glavni vid zabave.
Prvi odlazak na bal mladića ili devojke bio je svojevrsno uključivanje u svet odraslih. Mlade devojke su umele već sa četrnaest, petnaest godina da počnu da nose frizure kao odrasle žene (s kosom skupljenom i podignutom, kako se nosilo u to vreme u Evropi) i suknje do članaka, ali su na svoj prvi bal obično odlazile tek pošto napune osamnaest godina.
Što se tiče mladića, za one školovane je matura bila prvi bal koji bi ih uveo u svet zabave, dok bi zanatlijske kalfe i trgovački pomoćnici počinjali da idu na balove i zabave posle izučenog zanata.
Balovi u Novom Sadu uveliko su se priređivali već od druge polovine 18. veka. Namesničko veće je 1773. godine izdalo naredbu da balovi moraju da se završe do tri sata iza ponoći. Po ugledu na Zapad, bili su omiljeni balovi pod maskama, ali je bilo zabranjeno pod maskom ići ulicom.
Čuven među Novosađanima bio je “Oficirski bal” koji se održavao u Oficirskom domu na Dunavu, današnjem Domu vojske Srbije, na Beogradskom keju. Oficirski kor priređivao je ove balove zatvorenog tipa, za oficirske porodice i visoke državne službenike. Oficiri su nosili paradnu uniformu sa najviše jednim ordenom, a dame su nosile duge, večernje haljine. Bal je uglavnom otvarao najviši oficir po činu. Ovaj bal je i dalje deo tradicije oficira Novog Sada.
Sa druge strane takozvani „nobl-balovi“ su se održavali u Gradskoj kući, a prisustvovale su samo najotmenije zvanice – intelektualci, bogati trgovci i plemići.
Postojali su i balovi iz različitih uglednih profesija toga doba. Nezaobilazni pravnički, lekarski, profesorski ili novinarski balovi. Trgovački bal, koji su organizovali uspešni trgovci, organizovao se se u zgradi “Lojda”, što je današnja zgrada Radio Novog Sada.
Na balovima su se igrali galop (brza polka nalik čardašu), valcer, kadril i menuet. Sredinom 19. veka, među novosadskom srpskom omladinom, sve više se traže nacionalne igre – bačko, banatsko i sremsko kolo.
Igranke i manje zabave održavane su u sali streljane u Ulici Antona Čehova, pored košarkaškog igrališta, kao i u njenoj letnjoj bašti, i u bašti restorana kod brodarske agencije na Dunavu ili u dvorani nekadašnje kafane „Kod sunca”.
Otmeniji balovi održavali su se i u svečanoj sali hotela „Jelisaveta”, i u velikoj dvorani „Grand hotela Majera”. Početkom 20. veka balovi su održavani i u hotelu “Rex” i Fabri, kasnije i u hotelu Park.
Najuglednijim balom smatrao se veliki godišnji bal Crvenog krsta. Na njega su pozivani samo najviši članovi društva, jer su cene ulaznica bile veoma visoke.
Ulaz na balove se obično naplaćivao, a deo prihoda ili ceo prihod izdvajao se u dobrotvorne svrhe ili za kulturna društva koja su priredila bal. Priredbe su češće bile zimi, mada su se održavali i letnji balovi. Za vreme božićnog i uskršnjeg posta nisu se održavali i bili su dozvoljeni samo koncerti i časovi škola za igranje.
Građani iz nižih slojeva obično su priređivali takozvane „purger-balove“, najčešće održavane u većim kafanama.
Uglednim društvenim događajem smatrala se i gimnazijska beseda koju su priređivali đaci novosadske Srpske gimnazije.
Osim učenika i njihovih porodica, kao i drugih zvanica, ovo je bilo mesto susreta za sve bivše đake gimnazije. Svečanost su činile priredbe s horom, solo izvođenja i gudački orkestri i ona se održavala u pozorišnoj dvorani Dunđerskog pozorišta (ta zgrada nalazila se blizu današnjeg hotela „Vojvodina”, ali je potpuno izgorela u požaru).
Naposletku bi se odlazilo na igranku u velikoj sali na spratu hotela „Jelisaveta”. Od ulaznica se prikupljao novac za fond za stipendiranje siromašnih učenika Srpske gimnazije.
Ukoliko mislite da se u starija vremena nije vrednovala odeća i da odevanje nije bio pokazatelj statusa u večernjim izlascima, onda se varate.
Svakodnevna, kao i svečana odeća Novosađana krojena je po bečkoj, a vrlo retko pariskoj modi, što je obično bio ogroman trošak za porodicu i za devojke bilo je veoma bitno da svake sezone imaju novu balsku haljinu, najčešće od svile ili somota.
Za muškarce nije bilo neuobičajeno da više godina nose isto svečano odelo, bilo je važno samo da ono bude crne boje (smoking, žaket ili sako). Odeća se kupovala kod krojača, ali je postojala i jeftinija opcija kupovinom u konfekcijskim radnjama.
Pravila odevanja strogo su se poštovala, pa je, recimo, bilo nezamislivo da se neko po danu, čak i po najvećoj vrućini, pojavite na ulici „gologlavi“. U to vreme muškarci su najviše nosili žirado šešire, a dame su mogle da se vide i sa suncobranima. Čuveni pesnik Laza Kostić imao je običaj da gradom šeta bez šešira, što je redovno izazivalo zgranute poglede Novosađana.
Balovi, igranke i ostale svečanosti u starom Novom Sadu osim zabave i uživanja u razgovoru, pružala su i mogućnost mladima da se upoznaju i, možda, jednog dana i uzmu.
Zanimljivo je pomenuti i da su jedno vreme postojali dečiji balovi na koje su dolazila deca od 12 i 13 godina, obučena kao odrasli. Međutim, i pored velikog odziva, gradska uprava je ovakve priredbe zabranila.
Zašto se Novi Sad smatra kolevkom vazduhoplovstva u regionu i koje ulice svedoče ovoj istoriji?
Preuzmite android aplikaciju.