Koliko puta ste bili razočarani rezultatima ispita, iako ste uložili maksimalno vreme i trud da biste ga položili? Od očekivane desetke, morali ste da se zadovoljite sa „Kolega, vidimo se u sledećem ispitnom roku“.
Nekada rezultati nisu srazmerni uloženom trudu, ali da li je to samo do nas ili je nešto drugo u pitanju?
Možda nismo uspeli da razumemo kako i na koji način da se najbolje spremimo za ispit? Da li smo trebali učiti sa više razumevanja? Da li je profesor kriv zato što nije dobro objasnio gradivo?
Možda smo koristili pogrešnu literaturu ili nismo dobro vodili beleške na predavanjima i vežbama? Da li su metode koje primenjujemo najbolje? Da li su ispravne i da li mi negde grešimo?
Predstavljamo vam najčešće greške koje većina studenata pravi prilikom spremanja ispita.
Nemate plan.
Jedna od najvećih grešaka koju studenti prave je to što će često sesti i početi sa „učenjem“ a da ne znaju šta su im prioriteti, na šta treba da se usredsrede i koje strategije učenja će koristiti za savladavanje gradiva.
Ovo je možda najveća greška od svih, jer utiče na sve ostale!
Ako ne znate koliko je potrebno da znate za prolaznu ocenu, koji materijali su neophodni za spremanje ispita, šta je najvažnije da savladate i razumete od gradiva, što će vam biti potrebno i na nekom drugom ispitu tokom studija, velike su šanse da vaše spremanje ispita neće biti baš uspešno i velike su šanse da ispitni rok neće proći baš uspešno.
Spremanje svakog ispita na isti način.
Studenti često uče na isti način za sve svoje ispite, bez obzira na format.
Uvek vodite računa i prikupite prave informacije o tome kako i na koji način će biti realizovani ispiti koje polažete.
Da li će biti koncipiran iz esejskih pitanja, da li će biti sastavljen u vidu testa ili će to biti neki kombinovani model.
Ako želite da budete pripremljeni za svoje ispite, morate da se uverite da je način na koji ih spremate, sličan načinu na koji ćete zapravo biti testirani.
Učenje napamet, a ne s razumevanjem.
Jedna od grešaka koju studenti često prave jeste učenje gradiva napamet. Nije najbitnija stvar zapamtiti sve informacije, mnogo bitnije je da te stvari razumete.
Ako ste zapamtili neku definiciju, ali niste razumeli šta ona zaista znači, čim se ta informacija predstavi u malo drugačijem formatu ili se od vas zatraži da je primenite na novu vrstu problema, neće te imati ideju o čemu se radi.
Umesto da pamtite što više informacija, mnogo bitnije je da radite na tome da ih razumete.
Objašnjavanje ideja naglas sopstvenim rečima ili zapisivanjem na pipir, sjajan su primer strategija učenja koje promovišu razumevanje.
Imam vremena, počeću od sutra da učim.
Mnogi studenti nameravaju da počnu da uče za ispitni rok nekoliko nedelja pre njegovog samog početka, ali taj rok često se pomera kako se ispiti približavaju.
Nakon nekoliko dana ubeđivanja „biće u redu ako ne počnem sa učenjem danas, počeću sutra, imam vremena“, uglavnom se pretvori u ono što nismo planirali.
Ono što je trebalo da bude deset ili petnaest dana učenja, pretvorilo se u jednu ili dve neprespavane noći učenja i ogromne količine popijene kafe i energetskih napitaka.
Učenje za ispite treba da počnemo na vreme i nećemo imati problema sa obimnim gradivom i njegovim spremanjem.
Morate da se osloniti na sebe, ne samo na informacije sa predavanja i vežbi.
Mnogi studenti vode se pretpostavkom da će biti pripremljeni za kolokvijume i ispite, ukoliko budu redovno išli na predavanja i vežbe i da je jedna od bitnih stvari redovno praćenje nastave i prikupljanje informacija.
Ova pretpostvka je u suštini ispravna, jer informacije koje vam profesori i asistenti pružaju na predavanjima, sjajan su vodič ka tome šta oni misle da je važno znati za ispit. Svakako da je odlična polazna osnova, ali nije dovoljna garancija da ćete ostvariti pozitivan rezultat na samom ispitu.
Ali, ako zaista želite da postignete dobar rezultat, trebalo bi kroz pohađanje vežbi i predavanja, da odvojite i vreme za samo razumevanje informacija i gradiva koji su obrađeni.
To će vam sigurno olakšati i pomoći ka ostvarenju krajnjeg cilja, a to je redovno polaganje kolokvijuma i ispita.
Nisu ovo jedine greške koje pravimo, ali su sigurno najčešće, a samo od vas zavisi da li ćete raditi na tome da ih otklonite.
Potrudite se i radite na tome, a mi vam želimo da ih savladate već u narednom ispitnom roku i da indeks ispunite visokim ocenama.
Pitali smo studente: Zašto ste upisali Filozofski fakultet u Novom Sadu? (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
