Koliko puta ste, šetajući Novim Sadom, pomislili koliko bi bilo lepo da dobijemo još neku specifičnu prodavnicu, posebnu poslastičarnicu ili unikatnu antikvarnicu kakva se može pronaći u Beogradu?
Onda ste, prilikom neke druge šetnje, zahvalili Bogu što naš grad još uvek nije poprimio sve one odlike užurbane metropole, nego ovde još uvek „ima kade“.
Novosađani u sebi vode prilično ozbiljne ratove između onog dela njihove ličnosti koji je željan dobrog provoda te onog drugog, prilično škrtog na vremenu i pomisli da će i na našim satovima u budućnosti minuti, usled brzog života, trajati sve kraće.
Naši životi su gusto isprepletani sa suživotima mnogih ljudi koje smo imali priliku da upoznamo.
Oni u nas, hteli mi to ili ne, unose neke nove navike, obrasce ponašanja i, kao u bojanku u kojoj je popunjen samo prvi list, imaju prostora da oboje i doslikaju nove detalje našeg karaktera.
Svako od tih ljudi, gde god se nalazio, sa sobom nosi ono nešto lično, nešto svoje.
Isto važi i za gradove. Tako u Beogradu postoji hiljadu malih novosadskih enklava, a u Novom Sadu postoji mnoštvo ulica čije srce kuca beogradskim taktom.
Novosadska i beogradska priča prepliću se na jednom sasvim nesvakidašnjem mestu, a to su ljudi.
View this post on Instagram
Iako se radi o različitim gradovima, jedina suštinska razlika je u tome što stanovnici jednog ponekad posmatraju čašu kao polupraznu, a drugi kao polupunu.
Jednima je mana što su dovoljni sami sebi, dok je drugima mana što krivicu za razne postupke uvek traže u onim drugima. Šta mislite koji od njih smo mi?
Nas “odavde“ čini posebno radosnim kada odemo “tamo“ jer za razliku od Novog Sada koji u nekom momentu ipak utone u san, Beograd nikada ne spava.
Njima “odande“ ponekad više prija da pobegnu od prevelike buke i galame i dođu ovde gde je sve laganije.
View this post on Instagram
Jedni se zadovoljavaju Skadarlijom, boemskom četvrti u centru grada, dok je drugima sasvim ok imati onu jednu boemsku ulicu, kao što je Laze Telečkog.
Na kraju dana jedino je bitno da se ima gde lepo pojesti, družiti sa najmilijima i popiti dovoljno hladno piće.
Na kraju dana… svi smo mi isti. Isti narod sa istom radoznalošću i istim neizdržem u venama. I baš zbog toga priča o autonomiji i nekim rascepljivanjima nikada neće piti vodu.
Da nema Beograda ne bismo imali gde da skoknemo kada se uželimo veće sredine, da nema Novog Sada Beograđani ne bi imali kuda da odu kada im zatreba pauza od brzog tempa života.
Jedni bez drugih, naše priče bi bile prazne.
Preuzmite android aplikaciju.
