Источно од Новог Сада поред истоименог села налази се манастир Ковиљ, са црквом посвећеном Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу, који се славе 26. јула, а под заштитом је државе од 4. августа 1949. године, као споменик културе од изузетног значаја.
По предању манастир је основао Свети Сава или српски краљ Драгутин у 13. веку, али о томе не постоје никакви историјски извори.
Најранији писани спомен налази се у Минхенском псалтиру из 14. века, али без датирања, где се помиње манастир Привина Глава, у два пописа његових ствари, те заједничка својину са манастиром Ковиљ, на основу чега се претпоставља да је манастир Ковиљ првобитно био метох манастира Привина Глава.
Данашња црква је на месту старије која је изгорела у пожару 1848. године, а манастир се убраја у један од најбројнијих мушких манастира у оквиру Српске православне цркве.
Кроз манастир је током његове историје прошло много образованих људи.
Знаменит монах био је и Патријарх српски Георгије, који се у њему замонашио, затим Јован Рајић, садашњи патријарх СПЦ Порфирије, владика Фотије…
Сви монаси раде на манастирском имању од око 50 хектара на различитим послушањима.
Праве чувени мед од белог босиљка, воћну ракију, коњак и ликер од ораха који су сада већ постали надалеко познати. Ракија јесте пиће које је традиционално у нашој земљи зато и није чудно због чега многи манастири се баве баш овом врстом производње.
Фина ракија Аркањ добијена дестилацијом јабуковог вина и вишегодишњем одлежавањем у храстовим бурадима у подруму Манастира Ковиљ, по традиционалној рецептури из области Калвадос у Француској.
Најквалитетније биране дуње прерађене су и дестиловане по древним рецептима у газдинству Манастира Ковиљ. Дуња боје златно жуте, прозирна, бистра, уљаста, израженог мириса дуње заокружена нотама ваниле, кокоса који носе нова храстова бурад у којима ракија одлежава 6 месеци.
Зрели плодови кајсије се чисте и мељу и тако остављају да ферментирају 3 недеље. Ракија се пече на традиционални начин уз употребу савремене технологије. Кајсија провидна кристално бистра са израженим свежим мирисом кајсије, чак и цитрусних свежих нота, а у устима прави укус домаћег “пекмеза” од кајсија.
Виљамовка прозирна такодје кристално бистро, а запањујуће изражена ароматика крушке у свој својој раскоши, од дивљих снажних до умерених, хармоничних, умирујућих тонова.
Ликер – Зелени орах, тамно смеђе и тонова маслинасто зелене боје, густ, сложен, путераст. На мирису сласан и веома сложен, од ноте свеже поморанџе, ваниле, цимета, каранфилића преко горких орашчастих плодова, лешника , карамела. Стиче се утисак као да се пије густ ливадски мед кроз који проничу чак и ноте нане и зачинског биља.
Људи који посете манастир, обавезно понесу са собом понешто од ових деривата којим располаже манастир Ковиљ.
Осим што се баве производњом, они имају манастирски хор, који негује традиционално византијско појање. Такође, праве свеће и израђују иконе.
Позната је и манастирска библиотека.
У манастиру ради иконописачка радионица, а од 2004. године манастир Ковиљ постао је одредиште заједнице „Земља живих“. Овај пројекат је осмишљен за све оне који траже помоћ у настојању да се излече од наркоманије.
Штићеници „Земља живих“ бораве непрекидно, од једне до три године, обављајући различите послове и активности.
Пошто у манастиру није било довољно места, пронађен је и додатни простор за смештај ових људи, тако да је 2006. формирана заједница на једном салашу у Ченеју, у којој зависници живе и раде под надзором свештеника, али и других стручних људи.
Касније је отворено још кућа широм Србије, а у плану је и још.
Пројекат „Земља живих“ је бесплатан, а средства за живот у заједницама обезбеђују се путем донација.
Богатство манастира и оно шта можете пронаћи у њима, заиста нема цену.
Манастир Ковиљ је само један од многих манастира надомак Новог Сада који обилује мноштвом ствари и несвакидашњих кутака које лече душу и тело.
Преузмите андроид апликацију.
