Međunarodnom konferencijom u Stokholmu 2. i 3. juna obeleženo je 50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, gde su lideri sveta sagledali šta se do sada postiglo i šta je potrebno uraditi kako bi se sprečilo pogoršanje klimatske krize.
Cilj konferencije „Stokholm+50: Zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika“, na kojoj je učestvovavala i Srbija, jeste da se podstakne ubrzanje implementacija Agende 2030, Ciljeva održivog razvoja kao i usvajanje zelenih planova za oporavak od pandemije Kovida19 – što je od suštinskog značaja za društveni i ekonomski napredak, blagostanje i otpornost same planete.
Tri dijaloga o liderstvu tokom plenarnih sesija, stotine pratećih događaja – uključujući nekoliko sesija predvođenih mladima – i vebinara, kao i niz regionalnih konsultacija sa više zainteresovanih strana omogućili su hiljadama ljudi širom sveta da se uključe u diskusije i da podele svoje stavove.
Učešće i uključivanje mladih bio je prioritetni stav tokom Stokholm+50 konferencije.
Mladi su na primer bili uključeni u procesu planiranja i implementacije međunarodnog sastanka UN-a, a Švedska se zalaže za uključivanje perspektiva mladih u dalje strateške odluke čak i nakon konferencije.
Učešće mladih i prihvatanje njihovih sugestija je bitan korak ka ponovnoj izgradnji poverenja, jačanju saradnje i solidarnosti, koja je bila jedna od ključnih preporuka u završnim napomenama na plenarnoj sednici konferencije.
Pridržavanje ključnih preporuka za dalji plan, uključujući, između ostalog, stavljanje ljudskog blagostanja u centar zdrave planete, prepoznavanje i sprovođenje prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu, usvajanje sistemskih promena u načinu funkcionisanja našeg trenutnog ekonomskog sistema i ubrzavanje transformacije sektora sa velikim uticajem su preko potrebne da bi se negativne prognoze IPPC izveštaja izbegle.
IPPC izveštaj, napisan od strane velikih stručnjaka, naglašava da globalno zagrevanje treba smanjiti na 1,5°C u poređenju sa 2°C kako bi izbegli klimatke katastrofe. Da bi postigao cilj od 1,5 stepeni Celzijusa, svet mora da smanji godišnje emisije ugljen-dioksida za 48 % do 2030. godine i da dostigne neto nulu do 2050. godine, kao i da smanji emisiju metana za trećinu do 2030. odnosno da je skoro prepolovi do 2050. godine.
Novi Sad ide korakom u pravom smeru izrađujući strategiju koja će olakšati funkcionisanje grada i njegovih građana direktno doprinoseći smanjenju nepoželjninh emisija u vazduh, gradeći kompostilišta za smanjenje emisija metana kao i kroz promovisanje projekata lokalnih nevladinih organizacija kao što je projekat EkOtisak.
Kroz projekat EkOtisak, Centar za promociju nauke od 2021. godine radi na spajanju nauke i umetnosti sa programom posvećenim klimatskim izazovima i multidisciplinarnim istraživanjima.
U saradnji sa Filozofskim fakultetom i Akademijom umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, kao i sa ekološkim udruženjež “Zeleni Sad”, umetničko-naučna manifestacija baviće se istraživanjem svakodnevnih navika i ponašanja koje doprinose oslobađanju gasova sa efektom staklene bašte i ubrzanju klimatskih promena. Razumevanje svog Ekotiska je pravi korak ka otvarivanju ideala : “Radi lokalno misli globalno“.
Preuzmite android aplikaciju.
