Галерија Матице српске у Новом Саду представља једну од најдрагоценијих и најстаријих културних институција Републике Србије.
Основана је давне 1847. године, прво као музеј, па тек онда као галерија, а занимљивост је да је Галерија Матице српске само три године млађа од Народног музеја у Београду који је проглашен за најстарији музеј у Србији.
Галерија Матице спрске – језгро културног и историјског сведочанства српског живота
Галерија Матице српске налази се данас у склопу Матице српске – најстарије српске, књижевне и културне институције. Иако је Галерија Матице српске првобитно основана као музеј, врло брзо су се едиције новоотвореног музеја претвориле у најзначајнија сликарска сведочанства.
За оснивање Галерије Матице српске била су заслужна два имена. Један од њих је Теодор Павловић, док је други био чувени Сава Текелија.
Теодор Павловић био је први секретар Матице српске, још из времена када је Матица била смештена у Пешти. Његовим великим залагањем и трудом Матици српској признат је велики углед, али се захваљујући њему јавила и жеља код других знаменитих Срба да унапреде делатност ове најстарије српске институције.
Теодор Павловић је учестовао у бројним инцијативама да Срби, у тадашњој Аустроугарској, не забораве на своју историју, а најзначајније од свега, он је био тај који је посегнуо за питањем о проширењу Матице Српске.
Сава Текелија био је један од најистакнутијих српских имена 19. века. Његов читав живот био је прожет академским, визионарским и патриотским духом који је истовремено и обликовао тадашњу друштвену слику Срба на овом подручју.
Он је био прави борац у науму да се Србима подигне свест о образовању.
Његова мисија је била да српски народ постигне одређени углед у свету и да му се пренесу најновији европски, али и светски образовани модели.
Дубоко се залагао, не само за рад Матице српске која је захваљујући Текелији проширила своју делатност, већ и за тадашњи музеј Матице, којем је Текелија поклонио своју веома значајну и вредну сликарску колекцију.
Галерија Матице српске се први пут приказала новосадској публици тек након седамнаест година од оснивања, односно 1864. године када се те године Матица српска преселила из Пеште у Нови Сад.
Наиме, највећи опус тадашње музејске оставштине Матице српске чинили су различити портрети српских знаменитих личности које су задужили Матицу српску, а од којих се истицали портрети које је управо поклонио Сава Текелија. Наравно налазили су се ту и неки музејски битни предмети, касније и иконе, као и различите сликарске композиције историјских битака и догађаја Срба.
У периоду до 1947. године набраја се многа сликарска дела и портрета који су се циљано прикупили како би обогатили уметнички опус музеја, почевши од слика Уроша Предића, Стевана Алексића, портрета Јована Јовановића Змаја и рукописа Лазе Костића…
Због свега овога 1847. године овај „Матичин музејски опус“ прерастао је у посебну уметничку колекцију под називом Галерија Матице српске.
Занимљиво је да је преименовању Галерији Матице српске претходило пребацивање свих некадашњих музејских експоната у Музеј Војводине, сем оних колекција које обухватају слике.
Након преименовања музеја у галерију, у правним актима тадашње државе, званично се наводи у јануару 1949. године Галерија Матице српске као институција.
Од 1958. године налази на истој адреси, у Новом Саду, на Тргу галерија 1.
Галерија Матице српске данас
Ове године Галерија Матице српске прославила је јубиларних 175. година постојања.
У фебруару месецу, ове године, Галерији Матице српске уручен је и Сретењски орден првог степена који додељује председник државе за изузетан допринос.
У овом случају културни, историјски и национални.
У Галерији се може погледати стална поставка која бележи историју Срба у периоду од 18. до 20. века и ту се се налазе неке од најистакнутијих слика српске историје, попут проглашење Душановог законика, сликара Паје Јовановића.
Поред дела Паје Јовановића, ту су и сликарска дела Саве Шумановића, као и Уроша Предића, али и многих других које се налазе у сталној, али и у другим изложбама које организује ова култна институција.
Аутор: Маја Буловић
Преузмите андроид апликацију.
