Ова, некада мирна и тиха улица на Грбавици, препуна приземних и једноспратних кућа, а данас начичкана зградама, углавном петоспратницама, име је добила по познатом српском политичару, новинару и књижевнику Миши Димитријевићу.
Био је близак сарадник Светозара Милетића, те се након Милетићевог повлачења из политичког живота повела борба између странке Мише Димитријевића и странке Јаше Томића око тога ко је прави наследник Милетићевог великог политичког завештања.
Политичке прилике које су од Мише Димитријевића и Јаше Томића створиле политичке ривале
Светозар Милетић ухапшен је у моменту када је букнуо српско-турски рат 1876. године, у ноћи између 4. и 5. јула. Током истог лета, због довођења у везу са Милетићевом инкриминисаном активношћу, ухапшени су бројни значајни Срби тог доба из Војводине.
Милетић је након осамнаест месеци осуђен на дугогодишњи затвор, али је већ 1879. услед измењених политичких и здравствених околности пуштен.
Часопис „Застава“, као орган Милетићеве Српске народне слободоумне странке постаје најутицајнији лист међу Србима у Угарској па и шире.
Током боравка Светозара Милетића у затвору група опортунистичких политичара „нотабилитета“ покушала је да преусмери деловање Српске либералне странке тако што би се дистанцирала од Милетића, те почела да води политику блиску мађарској влади.
Након повратка и опоравка, Милетић је у Новом Саду априла 1881. сазвао велики збор бирача странке, са намером да се обрачуна са нотабилитетима. Међутим, искусни нотабилитети нису се истицали на скупу. Уместо очекиваног, дошло је до сукоба између Милетића и групе вршачких социјалиста окупљених око Јаше Томића
Новосадски збор је искристалисао три фракције у српском либерално-опозиционом покрету: либерале, нотабилитете и радикале-социјалисте. Међу либералима посебно се истицао Михајло Миша Димитријевић.
Нотабилитети су 1884. на великом скупу који су организовали уз помоћ Угарске владе усвојили свој Кикиндски програм и прерасли у посебну странку, која је убрзо изгубила утицај. Тако се борба за политичку превласт наставила између радикала предвођених Јашом Томићем и либерала предвођених Мишом Димитријевићем.
Сцена за трагичан догађај постављена је бар три године раније
Иако се све збивало пред почетак 20. века, сличности са данашњим приликама су више него очигледне. Централна фигура је Милица Милетић, ћерка Светозара Милетића. Као веома добра прилика, што због порекла, што због лепоте, Милица је била на мети многих удварача.
Како се у политичкој борби врло често не бирају средства, десило се да је Димитријевић преко новина „Браник“, чији је био власник и главни уредник, алудирао на неверство Томићеве супруге.
Као основа за такве тврдње послужила су извесна писма која је Милица писала свом првом веренику, правнику Бранку Петровићу, само шест недеља пре него што ће се удати за Јашу Томића. Писмо није сачувано, тако да данас можемо само да претпоставимо шта се тачно у њему налазило.
Оно што ипак знамо из неких сведочења јесте да у писму Милица позива Бранка Петровића да је што пре узме за жену, да она види да је њен заручник у лошим новчаним приликама и да му је вољна помоћи колико сама може. Могуће најшокантнији део писма је чињеница да Милица Бранку обећава место главног уредника већ поменутог часописа „Застава”, оног часа кад је узме за жену.
Њихове заруке су раскинуте убрзо после тог писма, а место уредника је заиста добио Миличин муж, само што је то био Јаша Томић.
Политичко ривалство које се завршило личном трагедијом
Бранећи свој углед и углед своје жене, Томић је прво позвао Димитријевића на двобој, што је овај одбио, да би га након што га је једном приликом угледао на улици, пратио до железничке станице и тамо ножем убио. Овај догађај згрозио је новосадску јавност и европску штампу.
Случајно или намерно, локација улице која носи његово име је у близини старе железничке станице на којој је Миша Димитријевић убијен.
Преузмите андроид апликацију.
