У различитим пропорцијама црвене и беле, минуле фудбалске јесени у Србији је у моди било пола бело, а пола црвено.
Двострука победа у сусретима са браниоцем дупле круне вреди много више од шест бодова. Сагласни су у томе и фудбалери и чланови Вошиног стручног штаба, као и чланови управе, али и навијачи, без обзира на њихове спорадичне примедбе када је реч о учинку на домаћем терену. Два бода краћи је Вошин збир бодова у минулих 20 кола у односу налањски збир бодова у 30 мечева основног дела првенства. Упркос рачуници која сведочи о „корако од седам миља“, коментари иду из једне крајности у другу.
– Вошина јесен, по мени, јако је успешна – мишљења је голман Драган Росић (29). – Истина, губили смо неке бодове које смо унапред књижили. Могли смо да будемо на корак ближе Партизану и Звезди. Међутим, верујем да смо сагласни у оцени да смо као екипа расли на тим губицима. И сада, када смо порасли, пауза… Штета! Али, врло је важно да смо самопоуздање подигли до нивоа на коме је могуће планирати ведро пролеће.
Пре безмало две године Росић је из нишког Радничког стигао у Вошину базу. Фантастичним рефлексима одушевљавао је посматраче, моћним парадама у одсутним тренуцима сачувао је значајан збир бодова на Вошином конту.
– Свака победа једнако је вреда, али и међу победама има оних клоје се дуже памте и препричавају – вели Вошин чувар мреже. – Сада су то успеси против Црвене звезде, а ја лично и данас затреперим када се сетим одбране против Звезде на Карађорђу у 99. минуту, код нашег вођства од 3:2! Три дана касније обрукасмо се против ИМТ-а… Кад бих то могао да заборавим…
Стандардни члан младе српске репрезентације Стефан Букинац (20) једини је одиграо све утакмице, рачунајући и ону у Вршцу, у осмини финала Купа Србије.
– Мислим да смо игром и резултатима јесенас јасно свима ставили до знања ко је и колико вреди Војводина – цени Букинац. – Не само у односу на претходну сезону, одавно наш састав није деловао тако моћно и хомогено, без обзира да ли играмо код куће или у гостима. Убеђен сам да начином рада, на крилима стеченог самопоуздања, можемо и до титуле. Ја заиста верујем у такву могућност.
Куриозитета вредан податак је тај да само два пута Букинац није био стартер. И оба пута Војводина је изгубила: против Партизана у Београду (0:1) и против ИМТ-а код куће (1:3).
– Ма нема то везе – насмејао се млади Вошин дефанзивац, који подјаднако успешно одговара и на нападачке изазове. – Мени су победе против Црвезе звезе обележиле полусезону. Ми смо знали шта хоћемо и колико можемо, драго ми је да смо у то уверили и оне који нам нису веровали. Нема момената које бих желео да заборавим. И порази су саставни део спорта, некада добро дођу да нас отрезне. Ако баш морам, издвојио бих ону катастрофу против ИМТ-а пред нашим навијачима.
Вошин капитен Његош Петровић (26), уочи гостовања у Ивањици, продужио је верност клубу до јуна 2028. године.
– Сећам се првог дана када сам овде дошао, био је то један од лепших дана у мом животу, а наши резултати ове јесени подсећају ме на тај дан када сам и пожелео да будемо то што сада јесмо – рекао је Петровић. – Клуб је напредовао, а и ми као екипа напредујемо из дана у дан. Непрестано сам наглашавао да желим да урадим велике ствари са Војводином. Боже здравља да ћу то и остварити до краја уговорне обавезе. Биће још утакмива попут оне са Ајаксом у Амстердаму.
Петровић је у дресу Војводине одиграо 82 утакмице и постигао 11 голова. Јесенас два, оба на гостовањима: код Спартака у Суботици и против свог матичног клуба Црвене звезде. Тај, по резултат одлучујући гол на „Митићу“ у Београду, свако Воши близак означиће као капитенов најмоменат јесенас. Његову одлуку да, упркос изливу емоција, погодак не прослави на уобичајен начин, употпунио је људску врлину великог играча.
Из крајности у крајност ишле су оцене о учинку кенијског репрезентативца Колинса Сиченџеа (22) у улози Вошиног централног бека. Импоновале су његова енергија, борбеноср, радна навика и дисциплина, као и спремност да, без обзира на последице у дуелима, по сваку цену максимално одговорина постављени му задатак у игри.
– У добром смо моменту, самопоуздање је на високом нивоу и све изгледа позитивно – вели Сиченџе. – Циљ је да останемо у топ три у првенству, али и да искористимо прилику, ако би се указала, да на табели раздвојимо Партизана и Црвену звезду. Верујемо у то и радимо на томе, али и да се пласирамо у финале Купа, па и да начинимо корак до трофеја.
Сиченџе је паузирао на три утакмице: против Железничара и Напретка, због искљућења на утамицама са Новим Пазаром и крагујевачким Радничким, а због четири жута картона додао је и паузу у мечу са Спартаком. Нерадо се сећа тих момената, али је као из топа означио моменат који је јесен позлатио.
– Победе против Звезде пуно су нам значиле и пуно нам значе, верујем да су је и навијачи прихватили као награду за безрезервну подршку ове јесени. То је, у сваком случају, добар резултат за екипу, што и јесте најважније, али добра основа нашем самопоуздању пред пролећна искушења.
Шта значи бити стрелац у Вошину корист, па још првенцем који је одлучио победника, сузама радосницама потписао је офанзивни везиста Марко Младеновић (20) на гостовању у Ивањици. Читава фудбалска јесен слила се у тај 67. минут игре на стадиону крај Моравице.
– Први пут сам заплакао на терену и не стидим се тога – емотивно је Младеновић описао тренутак који се незаборавља. -Док сам жив сећаћу се тог момента када је лопта ушла. Да сам имао крила, полетео бих небу под облаке. После дужег времена моји родитељи су били на трибинама. Све се некако поклопило, доста је ту било елемената који су изазвали експлозију моје радости, али и срећу наших навијача којима сам захвалан на подршци и на веровању да можемо много боље него лане, што ћемо и да потврдимо у преосталом делу такмичења.
Вошин стратег Мирослав Тањга прозивку је закао за 8. јануар. Два дана касније припреме ће реализовати на теренима у турској Анталији, где ће одиграти и пет контролних мечева. Наставак првенства започеће покрајинским дербијем у Бачкој Тополи последњег јануараслког дана, а састанак са навијачима на Карађорђу најављен је за 7. фебруар, када у госте стиже лучанска Младост.
Никола Митро и Богдан Маројевић – златни момци Србије и Новог Сада
Преузмите андроид апликацију.
