Када помислимо на Француску ривијеру, аутоматска асоцијација је бљештавило и гужве Азурне обале и снобовски гламур Сен Тропеа. Ретко ко се сети западне обале Француске, која заправо крије прави, аутентични доживљај француског приморја. Тамо где се обала Ламанша претапа у обале Pays de la Loire, налази се француска Атлантска Ривијера. Ово је прича о другачијем, тишем ритму који она доноси, о месту где су плиме и осеке прожете дахом историје и мирисом борових шума.
Овде нема палми и бескрајних низова јахти. Pays de la Loire није само путовање, већ откривање. То је авантура за оне који цене спорији темпо, за оне који желе да се изгубе у пејзажу, а не у маси. Са својим разноликим обалама, на више од 450 км дужине, које су час дивље, камените или пешчане, са својим познатим летовалиштима као што су La Baule или Les Sables d’Olonne, са своја два острва у Vandeji, Noirmoutier и Yeu… Обала Pays de la Loire има све адуте да заведе. Било да сте љубитељ спорта, гурман или желите изненађења, има много лица која могу очарати све врсте туриста.
Прво одредиште је Le Croisic, рибарска лука са душом. Не, није то питорескно село из бајке, већ место у ком се живи и ради. Већ у зору, док се из кафића шири мирис јаког француског доручка, рибари се враћају са својим уловом. Лигње, ракови и сабљарке – све се то излаже на штандовима.
Овде се не купује само риба, већ и делић свакодневног живота. Иако на први поглед можда делује скромно, Le Croisic крије своју драж у једноставности. Седење на тераси кафеа, испијање кафе и посматрање људи не може бити много аутентичније него што је овде, тик уз светионик. Le Croisic је познат и по свом поморском музеју, смештеном у старој згради светионика, где можете сазнати више о богатој историји поморства овог краја.
Настављамо ка La Baule, али не очекујте класичан ресорт. Иако се овде налази једна од најдужих пешчаних плажа Европе (готово 9 км), она никада не делује претрпано. То је зато што су је богате породице из Нанта, почетком 20. века, плански овај део градиле као своју оазу. Вила до виле, свака са својим јединственим стилом, скривене су иза бујног зеленила. Међу њима ћете наићи на прави музеј архитектуре на отвореном.
Шетња по плажи, уз Атлантик који се прелива у безброј нијанси плаве, заиста је нешто посебно. Не треба пропустити посетити ни Le Pouliguen, луку која је задржала свој шарм малог рибарског места, савршено уткана у шири пејзаж. La Baule је познат и по томе што је у 19. веку био популарна дестинација за “морско купање”, које се сматрало лековитим и корисним за здравље, што је додатно допринело развоју елегантне бањске архитектуре.
Ова регија је дом Guérande полуострва, места које одише посебном ауром. На самом улазу у градић, ту је монументалне средњовековна капија. Иза њих, лавиринт поплочаних улица, камене куће и тајанствена атмосфера, као да сте закорачили у неко друго време. Guérande је познат по својим сланим пољима (салинс), пејзажу који одузима дах. Ови “базени” од морске воде, наизглед насумично распоређени по пољима, заправо су резултат вишевековне традиције ручног прикупљања соли. Посматрање како се из воде ваде кристали fleur de sel (цвет соли), најфиније и најцењеније соли на свету, је прави куриозитет. Једна од локалних легенди каже да се ручна берба соли обавља на исти начин као и у римско доба, а слана поља су заштићена и део су UNESCO-ве баштине. Многи сељаци су и данас поносни на вештине које су преносиле генерације.
Из Guérande , пут нас води на југ, ка Pornichetu, још једном бисеру. Његове плаже су простране и идеалне за дуге шетње. Оданде, кратка вожња вас води до Порница, места које својом лепотом и атмосфером савршено заокружује ову атлантску авантуру. Смештен на стеновитом рту, доминира њиме стари дворац из 15. века, чији се обриси рефлектују у мирној води луке. Уске улице, пуњене мирисима локалних ресторана и звуковима музике, воде вас до срца града. Увече, када се упале светла и када се дворац окупа у жутом сјају, осећај је готово магичан. Ту се налази и прелепи стари светионик, а град је познат по својим скривеним увалама и пешачким стазама које воде дуж драматичне обале, нудећи спектакуларне погледе на Атлантик.
Оно што ову Ривијеру чини заиста посебном је њена јединствена енергија. То је место за оне који не траже инстант задовољство, већ доживљај. Заборавите на гомилу селфија и “туристичке замке”. Овде се путује са оловком и свеском, са фотоапаратом и отвореним умом. Осети се укус Guérande соли, мирис борове шуме, чује се шум Атлантика и, на крају, схвати се зашто су стари путници знали да је права лепота у спором откривању.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
