Ако икада дођете у Ханој, припремите се за хаос. Онај добар. Онај хаос који вас увлачи у себе, опија и на крају, опушта. Главни град Вијетнама није град за туристе који траже савршено сређене улице и мир. Ханој је пулс, енергија и бука. То је град у којем се традиција и модерност сударају на сваком ћошку, стварајући јединствену симфонију. Зујање скутера, мирис уличне хране, мешавина старих пагода и колонијалне архитектуре. Све ово чини Ханој јединственим местом на планети.
Ханој, што у преводу значи „град на реци“, лежи на обали Црвене реке и има историју дугу преко хиљаду година. Службено је постао главни град Вијетнама 1010. године, а име Ханој је добио 1831. године. Као и многи други градови у региону, носи дубоке ожиљке бурне прошлости. Вијетнамски рат, кинески утицај, француска колонијална владавина – све је то уткано у структуру града. Французи су оставили траг у архитектури и кулинарској традицији, Кинези у храмовима и филозофији, Американци покушали да га униште, али вијетнамски дух је, упркос свему, остао непоколебљив.
Ханој се данас дели на неколико зона. Стари кварт, Француски кварт, Ba Dinh дистрикт. Сваки од њих нуди другачију слику града.
Срце Ханоја је Стари кварт, лавиринт уских улица душу дао за лутање. У прошлости, свака од тих улица била је посвећена одређеном занату: Улица свиле (Hàng Gai), Улица сребра (Hàng Bạc), Улица шећера (Hàng Đường). Иако су данас улице мешавина свега и свачега, и даље ћете наћи продавнице специјализоване за једну врсту производа. Овде се најбоље осети аутентични живот Ханоја. Тротоари су пуни живота. Ту се једе, пије, игра шах, шишају се деца. Најлепше је једноставно застати и сести на пластичну хоклицу, па наручити кафу са јајима (ca phe trung). Густа, слатка крема од жуманца на врху јаке црне кафе је искуство које се не сме пропустити.
Ханој је прилично зелен град у коме има места и за природу. Контраст од гужве пружа језеро Hoan Kiem, или језеро Враћеног Мача. Легенда каже да је Цар Ле Лои од Златне Корњаче добио магични мач којим је протерао кинеске освајаче, а по завршетку борбе, мач је вратио корњачи на дну језера. Храм Корњаче (Thap Rua) на малом острву усред језера сведочи о овој причи. На северној страни језера налази се Храм Ngoc Son, до којег се долази црвеним мостом Huc. Мирна оаза у центру хаоса.
Ханој је препун историјских споменика. Маузолеј Хо Ши Мина је вероватно најзначајнији. Здање посвећено вођи нације, изграђено у совјетском стилу, доминира тргом Ba Dinh. Редови људи чекају сваког дана да виде тело „Ујка Хоа“. У близини је и Пагода једног стуба (Chua Mot Cot), мала, дрвена пагода која се ослања на један камени стуб усред језерца. Изграђена је по налогу цара који је сањао да се вози на лотосовом цвету, и симболизује лотос.
Пошта у Ханоју је још један сведок француске колонијалне архитектуре. Смештена на језеру Хоан Кием, у близини трга, ова зграда је више од обичне поште. Њена карактеристична жута фасада и колонијални стил чине је популарним местом за фотографисање. Иако данас служи својој примарној намени, слања поште, многи је туристи посећују због њене историјске и естетске вредности. Можете ући унутра да пошаљете разгледницу, купите маркице са Хо Ши Мином или једноставно уживате у прелепом ентеријеру, који одише духом прошлих времена.
Незаобилазна је и посета Храму књижевности (Van Mieu). Први вијетнамски универзитет, изграђен 1070. године, посвећен је Конфучију и учењацима. Храм је савршен пример традиционалне вијетнамске архитектуре, са пет капија, прелепим вртовима и рибњацима. Овде се најбоље осети поштовање Вијетнамаца према знању и образовању.
За љубитеље уметности, ту је Водено луткарско позориште (Nhà Hát Múa Rố и Nước Thăng Long). Традиционална представа која датира из 11. века, изводи се на води и приказује вијетнамске легенде и сеоски живот уз традиционалну музику. Необичан и занимљив начин да се упознате са локалним фолклором.
Ханој је поред свега и кулинарски рај. Улица Hàng Bún је незаобилазна за љубитеље bun cha, гриловане свињетине са резанцима и свежим поврћем. Pho (fò), најпознатије вијетнамско јело, супа са резанцима, може се наћи на сваком кораку. Варијанте су са говедином (pho bo) или пилетином (pho ga). Нема бољег начина да започнете дан. А за брзи залогај у покрету, ту је banh mi, вијетнамски сендвич пуњен месом, поврћем и паштетом у хрскавом француском багету. Не треба се плашити пробати храну са уличних штандова.
Храна се спрема на лицу места, а хигијена је изненађујуће добра. За потпуни ужитак, ту је и bia hoi, свеже, точено пиво, које је изузетно јефтино. Седи се на малим пластичним столицама, пије се из шољица, а разговори теку у недоглед, опуштени у сред хаоса.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
