Prošlo je tek četiri meseca, a evo nas ponovo u Džedi, sa doduše potpuno različitim automobilima, i po svemu sudeći, drugačijim šampionatom.
Još bitnije, za razliku od prošle godine, ovog puta na obalu Crvenog mora stižemo bez straha da bi betonski zidovi kojima je opasan asfalt najbrže „gradske“ staze na svetu mogli da presude ko će osvojiti titulu, pa bismo mogli opušteno da uživamo u ludilu Tilkea juniora, samo da nema druge vrste straha.
Rakete koje su pale na rafineriju desetak kilometara od staze su ne samo ozbiljno dovele u pitanje održavanje ovogodišnje Velike nagrade Saudijske Arabije, već i bacile novo svetlo na ideju da se uopšte trkamo u državi kojom upravlja jedan od najrepresivnijih režima na svetu.
Za sada je odluka da trke bude, te ostaje samo crni dim na horizontu da nas podseća na licemerje sveta u kojem živimo, gde se jedna vrsta represije kažnjava isključivanjem sportista dok se na drugu vrstu represije aktivno žmuri. No ovo nije priča o tome, pa evo nekoliko redova o početku nove ere Formule 1.
Bez obzira za koji tim navijate, ukoliko ste pravi ljubitelj Formule 1, morate se usaglasiti da je za sport dobro kada Ferari ponovo pobeđuje. Knjige su ispisane o toj posebnoj vezi Skuderije i elitne kategorije svetskog auto-sporta, ali ako ćemo pošteno, i dalje nije jasno da li je Formula 1 potrebnija Ferariju ili je upravo obrnuto.
I to je u redu, dokle god ta neraskidiva veza između najbržeg cirkusa na svetu i ekipe sa amblemom propetog konjića postoji. Jer bez Formule 1, brend iz Maranela bi bio „tek“ jedan od proizvođača luksuznih automobila, u rangu sa svim ostalim Lamborginijima, Maseratijima, Bugatijima, Poršeima ili Aston Martinima.
Ali kao tim koji je učestvovao u svim šampionatima Formule 1, od 1950. godine do danas, Ferari ima punokrvnu trkačku patinu za koju bi svi ostali proizvođači superautomobila platili bilo koju cenu, samo kada bi takav pedigre mogao da se kupi.
Zauzvrat, kontinuirano prisustvo crvenih automobila na startnoj listi, čak i kada su toliko loši da je borba za pobede, a kamoli titule izvan domena realnosti i najzagriženijih tifoza, daje Formuli 1 pečat ekskluzivnosti koji joj omogućava da duže od sedam decenija okupira imaginaciju planete kao premijerna kategorija svetskog auto-sporta.
Zato je možda pošteno reći da je Ferari Formula 1, odnosno da je Formula 1 Ferari jer je potpuno jasno da glavna vrednost oba entiteta leži u uspehu onog drugog, pa otuda i ona ocena sa početka teksta.
Da se ovaj uradak ipak ne pretvori u panegirik timu iz Maranela, s vremena na vreme se pobrine sam Ferari, kada užasno glupim, najčešće nadmenim potezima uporno na pogrešan način demonstrira sopstvenu posebnost.
Svesni koliko su bitni za Formulu 1, ali nesvesni da nikada ne mogu biti veći od samog sporta, prečesto sebi dozvoljavaju lov u mutnom, što smo poslednji put videli tokom 2019. godine.
Zamešateljstvo sa motorom je te sezone svoju rezoluciju dobilo kroz korišćenje instituta oportuniteta čime je Ferari samo potvrdio visok plasman na listi nepodopština u sportu, odmah iza izvesne ekipe iz Torina.
Ipak, danas, kada Ferari posle dugog niza posnih godina ponovo ima automobil vredan borbe za titulu, a svakako i vozača koji bi morao karijeru da okruni (barem jednom) titulom svetskog šampiona, nije trenutak da prizivamo duhove prošlosti. Pogotovo ne nakon spektakla koji nam je nova Formula 1 pružila na otvaranju sezone u Bahreinu.
Bez ikakvog preterivanja, dovoljno je pogledati samo sekvencu od 17. do 19. kruga trke i fantastičnu borbu Leklera i Ferstapena, pa da se prizovu sećanja na Dižon 1979. i legendarni dvoboj Žila Vilneva i Renea Arnua.
Ta poslednja dva kruga Velike nagrade Francuske godinama zasluženo nose epitet najboljeg trkanja u istoriji (ili bar onom delu istorije koji su pokrile televizijske kamere) Formule 1.
Iz romantičnih razloga, za neke će gladijatorski okršaj crvenog i žutog automobila iz glorifikovane ere elitne kategorije auto-sporta to zauvek i ostati, ali neće proći mnogo vremena, a neke nove generacije će guglati Šarla i Maksa i Bahrein 2022, te na jutjubu uživati baš kao i mi nekada sa Žilom i Reneom.
Najbolje od svega, nezavisno od toga za koga ste navijali, u tom duelu je pravi pobednik Formula 1, koja je posle mnogo lutanja konačno ponovo dobila automobile koji su kadri da učestvuju u bliskom trkanju, pa nije previše optimistično verovati da nam sledi sezona puna sličnih uživanja.
Ono što još ne znamo je da li ćemo, osim zanimljivog trkanja, imati i uzbudljiv šampionat jer je za bilo kakvu ocenu odveć rano. Ferari je maksimalno iskoristio probleme Red Bula sa pumpom za gorivo, što je i Mercedesu donelo bolji plasman nego što trenutno vrede.
Skuderija mora da iskoristi početnu fazu šampionata i napravi bodovnu zalihu u odnosu na glavne konkurente jer nam iskustvo iz prethodnih sezona govori da po pitanju unapređenja automobila tokom sezone Maranelo veoma zaostaje i za austrijskom i za nemačkom ekipom.
Red Bul zato i uz sve svoje probleme sa pouzdanošću, tako karakteristične za prve iteracije automobila sa potpisom Ejdrijena Njujia, ostaje favorit broj jedan, a samo neko naivan bi iz računice eliminisao osmostruke uzastopne šampione u konkurenciji konstruktora, predvođene najtrofejnijim vozačem u istoriji Formule 1.
Neće zato mnogo proći, a u borbi za titulu ćemo verovatno imati tri tima, što je situacija koju nismo videli još otkako je 2008. Zauber prokockao šansu da se umeša u obračun Ferarija i Meklarena.
Dobra vest je i da ostatak karavana deluje kompetitivno, pa bismo već u Džedi, uz pomoć betonskih zidova i bezbednosnog automobila možda mogli da na podijumu vidimo i nekog ko nije za volanom jedne od tri vodeće ekipe.
Originalna Alfa deluje moćno, Alpina je možda i prvi favorit za poziciju četiri u konkurenciji konstruktora, dok su Has i ona druga Alfa sposobni za iznenađenja. Aston Martin će tokom sezone biti sve bolji – pogotovo kada se Fetel vrati – a Meklaren nije ni blizu onoliko loš koliko je to izgledalo u Zalivu.
Ostaje Vilijams, koji je u ovom trenutku verovatno najsporiji, ali ne bez šansi da povremeno pomrsi konce ostatku donjeg doma.
Džeda je čak i prethodnoj generaciji automobila obezbedila pozornicu za uzbudljivo trkanje, pa nema sumnje da će i sa novom, mnogo konkurentnijom klasom bolida biti tako.
Kao kakva ocvala primadona arabijska staza pokušava da ukrade glavnu ulogu od onih kojima je namenjena – vozača – i dok je to bila jeres u vreme kada se vozila na startu poslednje nedelje sezone, ta osobina joj sada, kada je druga trka u kalendaru, i te kako ide u prilog.
Čak i bez projektila ispaljenih iz Jemena, uzbuđenje u nedelju ne bi smelo izostati.
Vozači u bolidima, eksplozija u blizini staze – šta će biti sa trkom F1 u Džedi?
Preuzmite android aplikaciju.
