Evropska turneja se nastavlja ovog vikenda i vodi svet Formule 1 u idiličnu Štajersku, gde će se na stazi u vlasništvu Red Bula voziti 11. runda ovogodišnjeg šampionata.
Kratki patrljak nekad moćnog Esterajhringa samim tim što je nastao kanibalizacijom jedne od najstrašnijih staza u istoriji Formule 1 za moju neznatnost možda nikada neće biti među omiljenim autodromima, ali mnogo bitnije, u Austriji poslednjih godina gledamo zanimljivo trkanje.
Što zbog (vremenski) najkraćeg kruga u kalendaru koji se obrne za šezdesetak sekundi, što zbog relativno velike nadmorske visine i solidne visinske razlike tog kratkog kruga, ali svakako i zbog promenljivih vremenskih uslova sa kišom koja čak ni usred leta nikad nije daleko, tek na stazi naoko jednostavnog dizajna (četiri puta udesno, dva puta ulevo te još tri puta udesno i eto punog kruga) ne nedostaje uzbuđenja, bilo kada su u pitanju preticanja za pobedu ili neočekivana odustajanja.
Ovog vikenda, tu je i drugo ovogodišnje izdanje takozvane sprint trke koja sada pobedniku donosi respektabilnih osam bodova, a čiji ishod će odrediti u kakvom rasporedu će u nedelju vozači krenuti sa startnih pozicija u trku za Veliku nagradu Austrije.
Gledajući ishod jučerašnjih uzbudljivih kvalifikacija slobodan sam da kažem da je upravo sprint ono što nam je bilo potrebno da bi nedeljna trka bila još uzbudljivija.
Jer, dok nas redovne čarke na stazi između Red Bulovih i Ferarijevih vozača nikako ne ostavljaju ravnodušnim – naprotiv, ovogodišnji šampionat je u potpunosti opravdao visoka očekivanja zbog novouvedenih pravila u dizajnu automobila – Silverston je lepo pokazao koliko sve može da bude još uzbudljivije kada se u taj okršaj umeša i treća ekipa.
I kada se konačno činilo, na osnovu rezultata u prva dva dela kvalifikacija, da smo tu treću ekipu i dobili u vidu znatno unapređenih Srebrnih strela, i Hamilton i Rasel su u naoko bizarnim incidentima kvalifikacije završili u zidu, ostavivši Verstapenu, Lekleru i Saincu da ipak između sebe reše pitanje pobednika na kvalifikacijama.
Igrom slučaja, pre svega zbog kazne koju je (zasluženo) zaradio Perez, Rasel će u današnji sprint ipak krenuti iz respektabilnog drugog reda, dok će Hamilton koji startuje sa devete pozicije morati više da se pomuči ali sprint Mercedesu daje solidnu šansu da se isprave jučerašnje greške.
Naravno da ni Rasel, a pogotovo ne Hamilton ne mogu da očekuju da će biti protagonisti ovogodišnjeg vozačkog šampionata – ta prilika je izgubljena još prošle godine kada je Mercedes previše resursa usmerio u neuspešnu borbu sa Red Bulom umesto u novu generaciju automobila – ali bi uz znatno poboljšan W13 obojica i te kako mogli da redovno otkidaju neke bitne bodove i tako dodatno začine šampionsku bitku koja će se ipak voditi između Verstapena i Leklera.
Doduše i to samo pod uslovom da se Ferari konačno očitavi i prestane sa blesavim greškama usled kojih Lekler nikako da kapitalizuje retke prilike koje mu Maks pruža. Trka u Engleskoj se možda završila pobedom Ferarija, ali i Binoto zna da je pobedio pogrešan Ferari, a da za to nimalo nije kriv Lekler, već upravo ljudi koji direktno raportiraju šefu ekipe.
Koliko god u medijima pokušavao da odbrani odluku da Leklera ne pošalje na zamenu guma i tako sačuva obraz svojih stratega, Binoto nikako ne može biti zadovoljan ishodom prethodne trke, dok Šarl svoje frustracije zbog odluka koje se donose izvan kokpita sve lošije skriva. A istorijski gledano, kada se u Ferariju krčka, pre ili kasnije nastane galimatijas.
Doduše, to da Ferari poslovično brljavi i vuče nesuvisle poteze nije ništa novo, čak bih rekao da je to zaštitni znak ekipe u poslednje skoro dve decenije, ali čak i ako niste ljubitelj Skuderije, mora vam biti žao zbog gluposti koje Maranelo čini i tako nas uskraćuje za mnogo uzbudljiviji šampionat od onog koji trenutno gledamo.
Jer u Formuli 1 nije neobično da uzbudljive trke rezultiraju neuzbudljivim šampionatom, ili još gore da neuzbudljive trke neki put dovedu do uzbudljivog šampionata, ali u ovoj godini nam se pruža retka prilika da imamo i uzbudljive trke i uzbudljiv šampionat, samo ako bi se rivali Red Bula, kako iz Maranela tako i iz Breklija malo uozbiljili, te ne zamerite piscu ovih redova tu novopronađenu ljubav prema Propetom konjiću i Trokrakoj zvezdi.
Jer, za utehu svima vama kojima je Crveni bik u srcu, Maks je isuviše veliki majstor da bi ga tek tako pustili da se prošeta do titule. Slažete se, zar ne?
Preuzmite android aplikaciju.
