U Evropi se manje zna da je prvog dana ove godine nastala najveća zona slobodne trgovine na svetu – Sveobuhvatno regionalno ekonomsko partnerstvo (RCEP) koja obuhvata praktično sve zemlje Dalekog istoka i trećinu stanovništva planete.
Kako piše Dojče vele, RCEP obuhvata praktično sve zemlje istočnije od Indije, od Kine i Indonezije pa do Japana, Australije i Novog Zelanda. To je područje na kojem se stvara tridesetak odsto globalnog BDP-a, što znači 23,17 hiljada milijardi evra i pokriva gotovo trećinu stanovništva planete.
Poređenja radi, američka zona koja se proteže od Kanade do Meksika obuhvata 28 odsto svetskog BDP, dok Evropska unija čini nekih 18 odsto.
Ekonomista Rolf Langhamer, nekadašnji potpredsednik Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila rekao je da RCEP nije posebno dubok sporazum, ali da ima pregledna pravila i da se uglavnom tiče proizvodnje. Tu su sad jasna pravila o međusobnoj trgovini, intelektualnom vlasništvu i patentima, internet-prodaji i tržišnoj utakmici, ali nema toliko reči, o za mnoge zemlje regiona osetljivim pitanjima tržišta usluga, posebno finansijskog sektora.
Langhamer smatra da će taj novi sporazum članicama pomoći u ekonomskom rastu, njime će vremenom nestati oko 90 odsto carina koje se naplaćuju u razmeni regiona koja je još 2019. bila volumena od 2,3 hiljade milijardi dolara.
Procena trgovinske službe Ujedinjenih nacija kaže da će se samim stupanjem na snagu ovog sporazuma regionalna razmena skočiti za 42 milijarde dolara godišnje. Ali, Langhamer kaže da je sporazum takoreći krojen po meri Kine.
Šta bi mogao značiti RCEP odlično pokazuje slučaj Indije – i ona je isprva učestvovala u formiranju ove zone slobodne trgovine, ali gotovo u poslednji čas se 2019. povukla jer se uplašila da će njeno tržište biti preplavljeno jeftinim proizvodima iz Kine.
Preuzmite android aplikaciju.
