Sa isplatom penzija dešava se ono što nije decenijama – mesečna isplata finansira se iz uplate doprinosa zaposlenih. Od početka godine naplata doprinosa je veća za 36 odsto, a nadležni to objašnjavaju povećanjem zaposlenosti.
Sedamdesetih godina kada je četvoro radilo, a jedan primao penziju, iz tadašnjih SIZ-ova je prelivalo, pa se od doprinosa gradila Gazela i Centar „Sava“. U osamdesetim bilo je taman za penzije. Početkom devedesetih ta organizacija prerasta u Fond PIO koji se stalno dotira iz državnog budžeta.
„Ono što je jako dobra vest za našu zemlju jeste da je prvi put u istoriji od kad postoji od 1992. godine Fond PIO samostalno isplatio penzije za tekući mesec“, kaže Relja Ognjenović, zamenik direktora Fonda PIO.
Od 58 milijardi dinara, koliko je potrebno za mesečnu isplatu penzija, u junu je pokrivena isplata za milion i 400.000 penzionera koji su nekad bili zaposleni, dok je država sa 11 i po odsto dotirala isplatu poljoprivrednim i penzionerima koji su ranije samostalno obavljali delatnost. Ukupna dotacija 2012. godine za sve penzije bila je preko 48 odsto, 2016. se smanjila na 35 procenata, a prošle godine na 20 odsto.
„To je direktan pokazatelj ekonomskog osnaživanja države, povećanja stope zaposlenosti, smanjivanja sive ekonomije i nadamo se da će se ovo nastaviti i u narednom periodu“, navodi Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja.
Preokrenut je trend koji je pretio izjednačavanjem broja zaposlenih i penzionera. U nadležnom ministarstvu kažu da je sada 1 na prema 1,6 u korist zaposlenih koji uplaćuju doprinose. Oko tri milijarde dinara doprinosa, mesečno stiže od firmi koje su iskoristile mogućnost da zbog korone obaveze iz prošle godine izmiruju u ovoj.
Od 708 milijardi dinara, potrebnih u ovoj godini za isplatu penzija i ostalih davanja, Fond je računao na 153 milijarde iz državnog budžeta. Ostaje da se vidi koliko je zaista i neophodno.
