Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је данас да Европске унија мора да сачини кризни план како би се 27 земаља чланица било спремно за потпуни престанак снабдевања руским гасом услед рата Кремља у Украјини.
„Сада морамо да се припремимо за даље поремећаје у снабдевању гасом, па чак и потпуни прекид испорука руског гаса“, рекла је фон дер Лајен у Европском парламенту у Стразбуру, преноси агенција АП.
Она је навела да је десетак чланица ЕУ већ погођено смањењем или потпуним прекидом испорука руског гаса, и да се интензивира политички сукоб са Москвом због инвазије на Украјину.
„Очигледно је, (руски председник Владимир) Путин наставља да користи енергију као оружје. Због тога Комисија ради на европском плану за ванредне ситуације. Морамо да се обезбедимо у случају потпуног прекида, да гас тече тамо где је најпотребнији. Морамо да обезбедимо европску солидарност“, нагласила је фон дер Лајен.
Земље ЕУ су се већ договориле прошлог месеца да сва складишта природног гаса у 27-чланом блоку треба да буду напуњена до најмање 80 посто капацитета за следећу зиму како би се избегле несташице током хладне сезоне. Новом уредбом се такође налаже да подземна складишта гаса на тлу ЕУ морају да се напуне до 90 одсто пре зиме 2023/24.
Рат у Украјини је навео ЕУ да преиспита своју енергетску политику и да прекине ослањање на руска фосилна горива. Земље чланице су одлучиле да забране 90 посто увоза руске нафте до краја ове године, поред забране увоза руског угља која ће почети да се примењује у августу. Руски гас није обухваћен санкцијама Брисела.
Да би смањила коришхење руске енергије, Европска комисија диверзификује мрежу добављача.
„Наши напори већ праве велику разлику. Од марта, глобални извоз течног природног гаса (ТПГ) у Европу порастао је за 75 посто у поређењу са 2021. Извоз ТПГ-а из САД у Европу се скоро утростручио“, рекла је шефица ЕК.
Истовремено, просечан месечни увоз руског гаса преко гасовода је у паду за 33 одсто у односу на прошлу годину, додала је фон дер Лајен, позивајући земље ЕУ на брзу транзицију ка обновљивим изворима енергије.
„Неки кажу да у новом безбедносном окружењу после агресије Русије морамо да успоримо са зеленом транзицијом. Кажу да би та транзиција била ;по цену основне безбедности“. Истина је супротна. Ако не будемо чинили ништа осим да се надмећемо за ограничену понуду фосилних горива, цене ће додатно експлодирати и напунити Путинову ратну касу. Обновљиви извори енергије су домаћи. Дају нам независност од руских фосилних горива. Они су исплативији и чистији су“, закључила је она.
Савет ЕУ се договорио у јуну да повећа удео обновљивих извора енергије у енергетском миксу блока на најмање 40 посто до 2030. у односу на претходни циљ од 32 процента. Поред тога, циљ да се смањи потрошња енергије за 9,0 посто 2030. године први пут ће постати обавеза за све земље чланице ЕУ, наводи агенција АП.
Преузмите андроид апликацију.
