Anksioznost pogađa većinu ljudi i to je prirodan odgovor tela na stres.
Anksioznost svakog od nas pogađa na drugačiji način. Ovaj kompleksan osećaj se javlja kao reakcija na stres i ne može da se izjednači sa stresom. Stres prolazi nakon što situacija koja izaziova stres prestane da se događa tj. kada se uklone stresori
Anksioznost tj. osećanja straha, strepnje i zebnje ostaju i kada više ne postoji razlog koji bismo mogli da detektujemo. Ako anksioznost traje 6 meseci i duže govorimo o anksioznom poremećaju.
Obično je anksioznost osećaj koji dolazi i prolazi i možemo je osećati u različitim situacijama (prvi dan na novom poslu, selidba, susret sa nekim do koga nam je stalo. ispit, sastank…) Ipak, u oovim situacijama aknsioznost koliko god da je neprijatna ne ometa naš normalan život. U slučaju anksioznog poremećaja anksioznost je prisutna stalno i ograničava nas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Simptomi anksioznosti
Sada ćemo navesti simptome anksioznosti ali za postavljanje bilo kakve dijagnoze najbolje je da se konsultujete sa lekarom i stručnjakom.
Simptomi anksioznosti takođe zavise od osobe do osobe i za nekoga to mogu biti leptirići u stomaku a za nekoga ubrzani otkucaji strca. Možemo osetiti i kao da nismo u telu – kao da je prekinuta veza između našeg uma i tela. Generalno je prisutan osećaj straha i osećaj brige, a u određenim okolnostima može doći i do napada panike.
Fizički i mentalni simptomi anksioznosti:
-negativne misli i uverenja koja nam je teško da kontrolišemo;
-nemir;
-strahovi;
-ruminacija;
-osećaj da svet oko nas ubrzava ili usporava;
-problem sa koncentracijom;
-problem sa spavanjem;
-depersonalizacija – osećaj odsečenosti od svog tela i uma;
-derealizacija – osećaj odsečenosti od sveta oko sebe;
-umor;
-iritabilnost;
-neobjašnjivi bolovi i fizičke tegobe;
-vrtoglavice;
-lupanje srca;
-bolovi i tenzija u mišićima;
-prekomerno znojenje;
-suva usta;
-glavobolje.
Uzroci anksioznosti
Stručnjaci se slažu da anksioznosti može da doprinese čitav niz faktora i njihova kombinacija:
-stres;
-medicinska stanja kao što su dijabetes i depresija;
-zloupotreba droge i alkohola;
-traumatski događaj;
-zanimanja sa visokim nivoima stresa (lekari, hirurzi, piloti…).
Takođe stručnjaci veruju da se osećaj anksioznosti aktivira u delu mozga koji je odgovoran za strah kao i skladištenje memorije za emocije i sećanja povezana sa strahom.
Preuzmite android aplikaciju.
