Прва грана власти коју је жута хоботница преузела је било правосуђе, према којем ће они бити немилосрдни, знајући да је оно стуб сваке правне државе.
Обојена револуција 5. октобра 2000. године је на власт у Србији довела све оне који су 10 година лешинарили над трагедијом српског народа, дочекавши на крају и НАТО бомбе, за којима су толико жудели. Међу њима су предњачили млади јуришници НВО сектора, а где су се истакли лидери и чланови „Отпора“, групе која је била ударна песница жуте хоботнице која ће ускоро да обавије Србију у црно.
Од лидера „Отпора“ многи су након 5. октобра своју срећу потражили у другим „недемократским“ државама, које је требало „ослободити“. Ипак, ретки, попут новинара Владимира Јешића, којег у Инђији зову Фирер – рођеног брата Инђијског башибозука Горана Јешића, одлучили су да остану у Србији, јер је она за њих била идеалан плен.
Јешић уласком у правосуђе осигурао себе и брата
Прва грана власти коју је жута хоботница преузела је било правосуђе, према којем ће они бити немилосрдни, знајући да је оно стуб сваке правне државе, а контролишући њега, контролисаће и Србију и све друштвене токове у њој. Управо у правосуђу је Владимир Јешић Фирер видео прилику да себи и свом брату, који је постао политички касапин Инђије, која је једна од најатрактивнијих општина у Србији, обезбеди да несметано и некажњено спроводе у дело своје нелегалне послове.
Јавна је тајна у Инђији, Срему, па и Војводини, да су браћа Јешић ти који су за време мрачног жутог режима постављали судије и тужиоце, а многи од тих људи су и данас у српском правосуђу. Како је то изгледало сведочи и један од дуела Горана Весића и Бориса Тадића, када је Весић навео пример да је одбор ДС-а из Власотинца постављао судије и тужиоце, што је и некадашњи председник Демократске странке Тадић потврдио. Исти принцип рада спровођен је широм Србије.
Управо зато не треба да чуди што сада, краци исте те жуте хоботнице у српском правосуђу, ослобађају хулигане и вандале који су пред камерама тајкунских телевизија уништавали Градску кућу у Новом Саду и нападали припаднике полиције који су покушавали да одрже јавни ред и мир.
Тако је било и са Фиреровим братом Гораном Јешићем, који је у програму уживо Н1 телевизије насрнуо на припаднике МУП-а, али је после пар дана проведених у притвору експресно пуштен на слободу. Жуте судије очигледно одбијају да суде „пословним партнерима“ и пуштају на слободу Горана, који је у овом случају политичко-пословно крило, док је Владимир његов пропагандно-правни кишобран, који је увек морао да пази на нестабилног брата.
Знао је да ће бити сви ослобођени
Након изласка из притвора Горан Јешић је дао изјаву током које је псовао присутне и поручио да је судија на његовој страни.
– Пи*ка вам материна, да вам пи*ка материна! Ипак, један део правосуђа има интегритет, што је судија пресудио онако како је требао да пресуди, да нас пусти својим кућама и својим породицама. И не само мене већ и све остале што долазе за мном ових дана – рекао је Јешић новинарима.
Њему је одређен притвор због напада на службено лице и непоседовање личних докумената – он је на насилном протесту у Новом Саду ударио полицајца, а потом одбио да покаже личну карте, тврдећи да је нема.
Судећи и по овој изјави, с посебним освртом на реченицу „И не само мене већ и све остале што долазе за мном ових дана“ јасно је колики утицај браћа Јешић имају на правосуђе и у каквој су спрези!
Ага од Инђије збринуо породицу на рачун државе
Ага од Инђије, како је назван у једном тексту Печата, Горан Јешић је, заједно са својом породицом, 2011. године са платом од 1.000 евра, док је његов отац био више незапослен него запослен, мајка медицинска сестра, а брат увек потплаћени новинар, породично поседовао два стана у Новом Саду, стан у центру Инђије од 120 квадрата вредан тада преко 250.000 евра.
Затим је породица Јешић у селу Путинци крај Руме, саградила „ујаку“ кућу са базеном, а поред тога је била јавна тајна да су браћа Јешићи власници станова у Бечу, као и у Хрватској. Осим махинација са приватним некретнинама, за које није постојао доказ о пореклу, Јешићи су се истакли и аферама везаним за Инђију, као што су случајеви „неизграђеног“ земљишта, скуштински општинске имовине, која је рупама у закону претварана у грађевинско земљиште, које је затим давано у закуп на 99 година повезаним „пословним“ партнерима.
Након збацивања жутог режима 2012. године са власти, своју политичку моћ у Инђији, Срему и Војводини, су изгубили и браћа Јешић, али ће правосуђе као правни кишобран Владимира Јешића, чији је он стварни власник и наредбодавац на територији Војводине био у периоду жутог терора, остати у његовим рукама, доводећи до апсурдне ситуације у којој утицајем Владимира Јешића суд на слободу пушта осведочене хулигане и вандале, који данас уништавају имовину и нападају полицију.
Владимир Јешић – Осведочени непријатељ сопственог народа
Како је Владимир Јешић пропагандно-правно крило овог криминалног дуета, изузетно је добро повезан са врхом медијског антисрпског копља, које деценијама разара Нови Сад и српски национални интерес у Војводини, оличеним у Динку Грухоњићу, који се хвали да је имењак усташког кољача Динка Шакића.
Јешић је, поред познатог видео снимка на јутјубу, где његову фасциклу Велимир Веља Илић удара ногом незадовољан постављеним питањем, познатији по случајевима који су дубоко наштетили српском националном интересу. Он је тај који је креатор лажног случаја „Хладњача“, у којем су наводно лешеви убијених албанских цивила током рата на Косову и Метохији, прво у хладњачи потопљени на дно Дунава код Текије, да би потом били премештени и закопани у околини Батајнице, за шта су оптужене српске снаге безбедности и држава Србија.
У сарадњи са Грухоњићем и антисрпском медијском кликом у Новом Саду, овај случај је на инсистирање Владимира Јешића добио међународну пажњу, на крају постајући и тема једног филма, који је „поносно“ показиван и на филмском фестивалу у Берлину. Њему је тема грађанског рата у бившој Југославији била посебно инспиративна, а ту су своје место посебно пронашли такозвани злочини Срба и „истина“ о њима.
Он је и креатор наратива о протеривању војвођанских Хрвата, никада доказаног „злочина“ у којем су војвођански Хрвати заправо заменили куће са Србима из Славоније, који су били приморани да под терором Бранимира Главаша и Томислава Мерчепа беже главом без обзира на почетку рата у Хрватској.
Ипак, Јешић се фокусирао на војвођанске Хрвате, говорећи како је замена имовине заправо протеривање, иако, за разлику од Срба из Славоније, војвођанске Хрвате нико није убијао, клао, нити им палио радње, кафиће и имовину.
Измишљотине о протеривању војвођанских Хрвата нису биле довоље, па је Јешић отишао и корак даље. Он је био кључна фигура у причи коју је у јавност пустила Мариника Тепић, још један од шрафова у антисрпској машини, о измишљеним концентрационим логорима за Хрвате у околини Зрењанина, које је затим усташка пропаганда обилато користила, иако је прича у потпуности измишљена.
Насиље у породици – врхунац бахаћења!
Колико год браћа Јешић, Горан политичко-пословно и Владимир пропагандно-правно били погубни за Србију, а посебно Инђију, Срем и Војводину, толико је један случај који се тиче искључиво њихове породице потресао и запрепастио Србију.
Наиме, Горан, као нестабилни део овог дуета, склон је тешким алкохоличарским фазама у којима је његово понашање непредвидљиво, а због којег је Владимир често имао главобоље и морао је да „пегла“ ситуације.
Горан Јешић је тако једном приликом у тешко алкохолисаном стању претукао супругу Ружицу, која је након безброј малтретирања одлучила да га пријави полицији. Јешић је са супругом требало да иде у кафану, а његова супруга је каснила, што је разбеснело нестабилног Горана, а због чега га је супруга гађала ролном тоалет папира, након чега је гурнула и даску за пеглање на којој је била пегла.
Додатно разјарени Јешић је затим насрнуо на супругу жестоко је ишамаравши, како су преносили српски медији, уз ударце по глави и телу. Ружица је затим позвала полицију, али је управо уз притисак свог девера Владимира одлучила да не поднесе кривичну пријаву против супруга, због чега Јешић није завршио у притвору, како је то иначе пракса у случајевима породичног насиља, већ је само изречена мера забране приласка, док Владимир није успео да помири нестабилне супружнике.
U Srbiji danas umereno i potpuno oblačno, najviša dnevna temperatura oko 8 stepeni
Преузмите андроид апликацију.
