Pre 70 godina u Strazburu je održana prva sednica Zajedničke skupštine Evropske zajednice za ugalj i čelik, iz koje se rodio današnji Evropski parlament, a ceremoniju obeležavanja godišnjice danas je otvorila predsednica EP Roberta Mecola.
„Evropski parlament je postao jedini transnacionalni, direktno izabran, višejezički i višestranački parlament na svetu. Njegovih 705 direktno izabranih članova su izraz evropskog javnog mnjenja. Danas više nego ikada, ova skupština brani demokratski glas građana i evropske demokratske vrednosti“, poručila je Mecola.
Reč su uzeli i premijeri tri zemlje domaćina Evropskog parlamenta i takođe osnovači EU – Belgija, Luksemburg i Francuska.
Belgijski premijer Aleksander de Kro je izjavio da građani danas zahtevaju odgovor EU na nedavne krize kao što su migrantska kriza, KOVID-19 i energetsku krizu.
„Parlament je jedan od najmoćnijih zakonodavaca na svetu, danas Evropljani mogu da budu ponosni na put koji smo zajedno prešli“.
On je zaključio da „ova kuća predstavlja katarzu duge istorije nasilja između evropskih zemalja, predstavlja najbolje od nas Evropljana“.
Luksemburški premijer Ksavije Betel je govorio o razvoju evropske demokratije.
„Sedam godina nakon rata (Drugog svetskog rata), odlučili smo da zajedno stvorimo nešto“ i dodao da je njegov lični primer dokaz za demokratsko dostignuće napravljeno u prošlih 70 godina:
„Ja ne bi imao pravo da budem slobodan tokom Drugog svetskog rata. Ja sam liberal, jevrejskog porekla i oženjen muškarcem i evo me danas šef vlade. Evropski projekat znači da možete biti drugačiji. Bogatstvo leži u ovoj raznolikosti“.
Francuska premijerka Elizabet Born istakla je ulogu Francuske u izgradnji Evropske unije, ali i simbolički značaj Strazbura kao jednog od sedišta ove institucije.
„Strazbur je ideja Evrope – Evrope koja ima prošlost, ali i zajedničku budućnost“, rekla je ona i dodala da se ne sme gubiti iz vida „šta je Evropa, odakle dolazi i kuda ide“.
Parlament je na početku imao 78 parlamentaraca koje su imenovali nacionalni parlamenti svih šest država članica – Francuske, Zapadne Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga.
Posle stvaranja Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1958. godine Zajednička skupština je proširena i preimenovana u „Evropsku parlamentarnu skupštinu“.
Godine 1962. godine usvojen je naziv Evropski parlament.
Tokom decenija, šest evropskih zemalja preraslo je u Uniju od 27 država članica, a Parlament je bio ključni igrač u razvoju EU.
Od 78 nacionalnih predstavnika 1952. godine, danas su 705 poslanika koji se biraju na opštim izborima.
Današnji Evropski parlament je transnacionalni i višepartijski i u njemu su jednako zastupljeni svih 24 zvaničnih jezika zemalja članica EU i ima zakonodavna i budžetska ovlašćenja koja utiču na milione građana EU.
Posle „Šumanove deklaracije“ iz maja 1950. godine, osnovana je Evropska zajednica za ugalj i čelik. Cilj je bio zajedničko upravljanje industrijom uglja i čelika šest zemalja potpisnica, uključujući Nemačku i Francusku. Osnivači su smatrali da na ovaj način, ni jedna od članica ne može sama da napravi oružje za napad na druge, kao što je to bio slučaj u prošlosti.
U 1958. godini je Evropska zajednica za ugalj i čelik prerasla je u Evropsku zajednicu i proširila svoje funkcije na osnovu Rimskog ugovora iz 1957. godine.
Evropska parlamentarna skupština je preimenovana je u „Evropsku parlamentarnu skupštinu“ sa 142 člana. Svoju prvu sednicu održala je 19. marta 1958. godine u Strazburu.
U 1962 godini Skupština postaje Evropski parlament. Rimski ugovor iz 1957 godine je već tada predviđao direktne izbore sa univerzalnim pravom glasa. Ali tek 1974. godine tokom samita u Parizu 9. i 10. decembra države članice su odlučile da će poslanici biti izabrani na neposrednim izborima, direktnim glasanjem građana.
Nakon novog sporazuma postignutog 20. septembra 1976 godine u Briselu, prvi izbori su održani od 7. do 10. juna 1979 godine. Prva predsednica je bila Simon Veil, izabrana od poslanika.
U 2007. godini ovlašćenja parlamenta su proširena preko Lisabonskog dogovora koji je pojačao zakonodavna ovlašćenja u oko 40 novih oblasti, uključujući poljoprivredu, energetsku bezbednost, imigraciju, pravosuđe, ali i izbor predsednika Evropske komisije.
Poslanici takođe saslušavaju predložene komesare, odobravaju ili odbijaju njihovo imenovanje.
U 2019. godini, poslanici Evropskog parlamenta su odbili imenovanje Rumunke Rovane Plumb za komesarku za transport i Mađara Lasla Tročanjija koji je bio predložen za komesara za proširenje.
Preuzmite android aplikaciju.
