Evropska unija je zacrtala novi cilj – da smanji zavisnost od ruskog gasa za dve trećine ove godine i prekine oslanjanje na ruske isporuke goriva znatno pre 2030.
Zbog toga se poslednjih nedelja sve više zemalja vraća nuklearkama.
Neke od najvećih ekonomija to čine vrlo ubrzano, a razlozi su više nego jasni.
Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu i drugi najveći proizvođač prirodnog gasa. U Evropi pokriva 25 odsto snabdevanja naftom i 30 do 40 odsto gasom.
I poslednji podaci Eurostata pokazuju da oko 47 odsto gasa koji je EU uvezla u prvoj polovini 2021. godine dolazi iz Rusije.
I još jedan podatak : nafta i gas činili su 60,5 odsto ukupne potrošnje EU u 2020. pokazuju podaci sajta za statistiku Statista. Potrošnja nuklearne energije, te iste godine, nadmašila je potrošnju uglja.
Tako su mnogi ponovo počeli da pale nuklearke, a na listi su Belgija, Velika Britanija… stavove je počela da menja i Nemačka, a u nuklearkama spas vidi i Francuska.
Belgija
Belgijska vlada je odlučila da za 10 godina produži rad nuklearnih reaktora, čije je gašenje bilo predviđeno do 2025. godine, zbog problema u energetskom sektoru, rekao je belgijski premijer Aleksandar de Kru.
„Svi znaju da je u Evropi rat, mi biramo izvesnost u neizvesnim vremenima. Odlučili smo da se rad dva reaktora može produžiti za 10 godina“, saopštio je belgijski premijer.
Njihova odluka konkretno znači da će dva reaktora, „Tihange3“ uz granicu sa Nemačkom i „Doel 4“ kod Antverpena, ukupnog kapaciteta 2 gigavata, nastaviti da rade u narednih 10 godina, što je promena u odnosu na raniji plan, predložen 2003. godine, da se svi belgijski reaktori ugase do 2025. godine.
Velika Britanija
Britanski premijer Boris Džonson obećao je da će pomoći liderima u nuklearnoj industriji da srežu birokratske procedure za finansiranje i izgradnju novih elektrana, kako bi Velika Britanija ponovo dobijala 25 posto svojih energetskih potreba iz nuklearne energije.
Kako ocenjuju, Džonson se raduje projektima nuklearne energije jer želi naći način za rešavanje spiralnog rasta cena koje prete da ugroze narod koji ga je velikom većinom glasova doveo na vlast na izborima 2019. godine.
Džonson je izrazio „izuzetno razočaranje što ne gradimo dovoljno nuklearnih kapaciteta u ovoj zemlji i što ne možemo to da uradimo dovoljno brzo“, ističući da želi viđeti da Velika Britanija dobija najmanje 25 posto struje iz nuklearnih elektrana, dodao je pomoćnik britanskog premijera.
Francuska
Francuska istovremeno gleda u budućnost i upravo tu vidi nuklearke.
Francuska će izgraditi šest atomskih reaktora nove generacije EPR2 i razmotriti opcije za gradnju dodatnih osam, izjavio je u predsednik Emanuel Makron. stavljajući nuklearnu energiju u centar nastojanja svoje zemlje da postigne nultu emisiju ugljen dioksida do 2050. godine.
Makron je rekao da će nove elektrane graditi i njima upravljati državni dobavljač energije EDF i da će desetine milijardi evra biti odvojene za finansiranje ovih projekata.
„Ono što našoj zemlji treba, a uslovi postoje, jeste ponovno rođenje francuske nuklearne industrije“, rekao je Makron.
Nemačka
Nemačka je takođe na listi država EU koje najviše zavise od ruske energije.
Nemačka pak sada razmatra da obustavi planirano gašenje elektrana na ugalj u okviru paketa mera za smanjenje oslanjanja na ruske energente i ublažavanje tereta visokih cena energije, pokazuje nacrt dokumenta u koji je uvid imao Rojters.
Iako vlada ostaje pri planu o postepenom izbacivanju uglja do 2030. godine, u nacrtu se navodi da bi odlaganje gašenja elektrana na ugalj bilo u funkciji smanjenja potrošnje gasa u proizvodnji električne energije.
“U okviru toga, gašenje termoelektrana na ugalj može biti suspendovano do daljeg nakon mišljenja Federalne agencije za mreže”, navodi se u nacrtu.
Preuzmite android aplikaciju.
