Stručnjaci tvrde, da će prema projekcijama na osnovu trenutnih zahteva tržišta, samo u Evropi od 2030. godine biti potrebno više od milion tona litijuma.
Nema sumnje da je litijum gorivo budućnosti. Na njemu su bazirane baterije mobilnih telefona, bežičnih slušalica, pametnih satova i prenosnih računara. Litijum pogoni i električni alat, bežične kućne uređaje, medicinsku opremu i automobile.
Litijumske baterije koriste se za skladištenje električne energije u sistemima vetroparkova i solarnih panela.
Litijum se koristi i u cilju zdravlja ljudi, sa izuzetnom primenom u lečenju bipolarnog poremećaja, demencije i Alchajmerove bolesti. Litijumske baterije održavaju rad pejsmejkerima.
Koliko je ovaj metal zaista moćan najbolje pokazuje interesovanje svetskih sila za njegovu eksploataciju i proizvodnju. Kina, sa najvećim matičnim tržištem na svetu, trenutni je lider u proizvodnji i primeni litijuma. Upravo je njena tržišna dominacija naterala Evropu i Ameriku na sopstvena ulaganja i upošljavanje svojih resursa.
Tako je litijum, gotovo preko noći, postao prioritet Evropske unije. Više od milijardu evra investirano je u projekat zelene tranzicije, prelaska na humanije izvore energije i smanjenje štetnog uticaja na našu planetu. Tehnološku revoluciju najviše je osetila automobilska industrija, koja je prihvatila “belu naftu” kao gorivo 21. veka.
Svi veliki evropski proizvođači zacrtali su za cilj potpunu elektrifikaciju putničkog programa vozila najkasnije do 2035. godine. Mnogi od njih, na čelu sa nemačkim gigantima, kao što su Volksvagen, BMW i Mercedes, nastoje da ovaj proces skrate za pet godina.
Upravo je automobilska industrija odgovorna za nagli rast potrošnje litijuma. Strućnjaci tvrde da će do kraja decenije, samo za potrebe evropskog tržišta, biti neophodno preko milion tona ovog metala. Rast potražnje sa sobom povlači i rast cene, pa se veruje da će u isto vreme tona litijuma dostići vrednost od 30.000 evra.
Potreba sve više, resursa sve manje
Iako je potražnja za litijumom u porastu, to ne znači da ga u svetu ima u izobilju. Naime, trenutni resursi proizvedenog litijuma su vrlo oskudni, a stručnjaci upozoravaju da bismo mogli da posvedočimo njegovoj nestašici do 2028. godine.
Nedovoljna količina litijuma na tržištu, navela je mnoge zemlje da otpočnu sa značajnim ulaganjima u njegovo rudarenje i skladištenje. Australija, koja je druga na svetu po količini litijuma, posle Kine, ima zalihe procenjene na 6,2 tone. Koliko je neka država “teška”, kada govorimo o litijumu, procenjuje se na osnovu trenutnih zaliha koje su već prošle proces rudarenja, a ne na osnovu prirodnog resursa pod nogama stanovnika. Iz tog razloga, u budućnosti se očekuju velike promene koje bi zemlje daleko manjeg ekonomskog, političkog i vojnog uticaja, učinile relevantnijim nego ikada.
Stručnjaci smatraju da se istorija ponavlja. Tvrde da bi, nalik ekspanzijama koje su neke države prošle nakon otkrivanja naftnih resursa, zemlje koje poseduju prirodne rezerve litijuma, mogle da dožive ekonomski preporod, zauvek menjajući odnose na svetskoj mapi moći i globalnog uticaja.
Preuzmite android aplikaciju.
