Животиње се споразумевају да би привукле и очарале друге припаднике своје врсте, или да би упозориле припаднике других врста да не прилазе.
Такође, да би обезбедиле опстанак и благостање својих малих група, од чопора лавова до ројева мрава. А има и оних који кажу да животиње тако једноставно испољавају осећања, од туге до усхићења.
Животиње имају толико начина за међусобно споразумевање (и споразумевање са људима) да би њихова листа испунила читаву књигу. Међутим, чак и свега неколико примера показује да су стилови споразумевања код животиња једнако изненађујући и чудни као и наше намигивање, широки осмеси, гримасе.
Човек који се осмехне и пружи руку споразумева се без речи. Исто важи и за пчелу која се врти у плесу којим упућује дружбенице из кошнице на цвеће које је пронашла.
Међутим, у том случају пчела је та која преноси сложенију поруку.Да би једне другима послале сигнале, многе животиње не користе покрете већ хемијске супстанце које лучи њихово тело.
Животиње се, наравно, и оглашавају. Пси лају и реже; мачке преду и мјаучу. Гуске гачу и креште да би одржале јато на окупу.
Китови цвркућу и цокћу и „певају” сложене мелодије које могу да трају и читав сат. Животиње користе гласове и да би отерале припаднике других врста – пас разјарено лаје кад дође поштар; мачка фркће на пса.
Животиње и људи који живе заједно развију сопствени систем споразумевања: мачка мјауче на посебан начин кад је гладна и хоће да јој човек отвори конзерву хране за мачке; пас на препознатљив начин уздише или цвили кад мора да изађе напоље.
Преузмите андроид апликацију.
